Nanočestice iz biljnog virusa delotvorne u borbi protiv raka

Nanopartikule biljnog vrusa pokazale su izvanrednu efikasnost u borbi protiv maligniteta kod miševa, pružajući nadu za buduću primenu kod ljudi

Virus koji inficira grašak poznat kao crno oko, pokazao je „široku delotvornost“ u pomaganju kod suzbijanja niza metastatskih karcinoma kod miševa, navode istraživači u novoj studiji, nudeći nadu da bi virus mogao imati sličan potencijal i kod ljudi, piše Science alert.

Nanočestice dobijene iz CPMV (cow pea mosaic virus) virusa povećale su stope preživljavanja i sistemski su potisnule rast tumora kod miševa obolelih od različitih karcinoma, uključujući rak dojke, debelog creva i jajnika.

Preporučujemo

Miševi kojima su tumori hirurški uklonjeni takođe su pokazali slična poboljšanja nakon tretmana, otkrio je tim sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu. CPMV virus je biljni patogen koji se specijalizuje za kravlji grašak (Vigna unguiculata), vrstu leguminoze koja uključuje podvrstu poznatu kao crno oko. Virus ne napada direktno ćelije raka kod miševa, već deluje kao oblik imunoterapije – tretman koji pomaže imunološkom sistemu tela da pronađe i uništi malignitet.

Nova studija je deo tekućih istraživanja koje vodi laboratorija na čelu sa Nikol Štajnmec, nano inženjera na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu. Štajnmecova i njene kolege već godinama testiraju nanočestice virusa mozaika kravljeg graška kao imunomodulatore – supstance koje ili suzbijaju ili, kao u ovom slučaju, stimulišu imuni sistem.

Nanočestice su prethodno pokazale obećavajuće rezultate u promovisanju imunog odgovora kada se ubrizgaju direktno u tumor, sa rezultatima koji sugerišu da ovaj tretman može pomoći u sprečavanju širenja raka i njegovog ponovnog javljanja.

Istraživači objašnjavaju da, budući da je to biljni virus, virus mozaika kravljeg graška ne može inficirati sisare, ali imuni sistemi miševa ga ipak prepoznaju kao strano telo. To izaziva snažan odgovor imunosistema, koji se takođe podstiče da napadne obližnji tumor – kao i bilo koje buduće tumore koji se razviju, pokazalo je njihovo istraživanje.

Ali to nije sve, prema novoj studiji. Nanočestice ne moraju biti ubrizgane direktno u tumore da bi bile uspešne, već mogu biti isporučene sistemski da bi sprečile metastaze i povećale stope preživljavanja kod širokog spektra karcinoma.

- Ovde ne tretiramo postojeće tumore ili metastatske bolesti, već sprečavamo njihovo formiranje. Pružamo sistemski tretman da probudimo imuni sistem tela da eliminiše bolest pre nego što se metastaze uopšte formiraju - kaže Štajnmecova.

Ona i njene kolege su započeli novu studiju uzgajajući biljke crnog oka u laboratoriji i inficirajući ih CPMV virusom. Virus je počeo da se replicira, stvarajući milione novih kopija koje su istraživači sakupljali.

Štajnmecova napominje da su rezultirajuće nanočestice već bile pogodne za administraciju miševima u eksperimentima i nisu zahtevale nikakve modifikacije. One su „moćne nanočestice iz prirode, kako ih proizvode biljke crnog oka“, kaže ona.

Istraživači su ubrizgavali te nanočestice miševima, a zatim ih izazivali metastatskim tumorima nedelju dana kasnije, uključujući rak dojke, debelog creva i jajnika, kao i melanom.

U poređenju sa kontrolnim grupama nelečenih miševa, oni sa tretmanom nanočesticama pokazali smanjen rast tumora i povećane stope preživljavanja.

Isto je važilo čak i mesec dana kasnije, kada su miševi ponovo izazvani novim tumorima. Kao i pre, miševi koji su dobili nanočestice iz virusa mozaika kravljeg graška prošli su znatno bolje od svojih nelečenih kolega.

Studija je takođe obuhvatila eksperimente za testiranje delotvornosti nanočestica nakon operacije uklanjanja tumora. I ovo je pokazalo manji rast tumora i veće stope preživljavanja kod tretiranih miševa, što autori kažu da je posebno uzbudljivo.

- Čak i ako izvodite operaciju uklanjanja tumora, nijedna operacija nije savršena i dolazi do rasta metastaza ako se ne pruža dodatni tretman - kaže Štajnmecova i dodaje:

- Ovde koristimo naše nanočestice biljnog virusa nakon operacije da poboljšamo imuni sistem da odbaci bilo koju rezidualnu bolest i spreči cirkulirajuće tumorske ćelije od metastatskog zasnivanja. Otkrili smo da to radi zaista, zaista dobro!

Ostaje da se vidi da li će jednako dobro delovati kod ljudi, ali ova studija je obećavajući korak, a istraživački tim već planira sledeće korake.

Istraživači kažu da će buduće studije pokušati da otkriju mehanizam koji proizvodi rezultate viđene u novoj studiji i da uspostave sigurnost tretmana kod drugih životinja, pripremajući teren za eventualna klinička ispitivanja kod ljudi.

Studija je objavljena u časopisu Advanced Science.

(Telegraf Nauka / Science alert)