Masna hrana tokom zime može prevariti telo da dobije na težini

Nova studija sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku pokazuje da su naši prirodni obrasci obroka tešnje povezani sa sezonskim ritmovima nego što se mislilo.

Sledeći put kada vas obuzme želja da gricnete nešto puno zasićenih masti — naročito tokom zime — možda bi trebalo da razmislite o tome da rezultat može biti sve veća potreba za visokokaloričnim zalogajima.

Preporučujemo

To je zato što, iz perspektive našeg tela, zasićene masti — koje uključuju hidrogenizovane masti prisutne u mnogim jelima — signaliziraju dolazak leta, kad hrane prirodno ima u obilju i životinje se spremaju za oskudne zimske mesece.

Naučnici su mislili da sisari dobijaju signale o tome koliko treba da jedu samo na osnovu dužine dana. Na primer, crni medvedi jedu velike količine bobičastih i orašastih plodova tokom sve dužih dana proleća i leta, ali ne jedu tokom svog dugog zimskog sna.

Nova studija sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku pokazuje da bi to moglo biti jednako ili više povezano sa ravnotežom zasićenih i nezasićenih masti u ishrani.

Istraživači su otkrili da zasićene masti utiču na ponašanje proteina nazvanog PER2, koji reguliše metabolizam masti i cirkadijalne ritmove. Zavisno od toga koliko zasićenih masti unosimo, ovaj protein može narediti telu da sagoreva mast ili da je skladišti.

Dok se približava leto, biljke počinju da proizvode više zasićenih masti. Kod sisara koji jedu te biljke, zasićene masti signaliziraju sezonu obilja i PER2 podstiče telo da skladišti energiju koju će koristiti tokom zime, kada je hrana oskudna.

Dok se približava jesen, biljke proizvode više nezasićenih masti, što im pomaže da bolje funkcionišu u hladnim uslovima. Sisari koji jedu više ovog tipa masti — umesto zasićenih — dobijaju signale da se leto završava. Dok se zalihe hrane smanjuju, PER2 priprema telo da koristi zalihe masti.

„Ima mnogo smisla da ishrana i dužina dana određuju sezonsko ponašanje“, kažu istraživači, navodeći primer medveda u hibernaciji. „Ako je jesen, a još uvek ima mnogo orašastih i bobičastih plodova za jelo, medved može da nastavi da jede, umesto da se sprema za zimski san, čak i ako primećuje da dani postaju kraći.“

Studija, urađena na miševima, prva je koja istražuje ulogu ishrane u načinu na koji se sisari prilagođavaju tokom sezona. Rezultati bi mogli inspirisati nove pristupe tretiranju gojaznosti i dijabetesa tipa 2.

Masti su značajne

Gen i njegov protein PER2 kontrolišu naše 24-časovne cikluse spavanja i budnosti. PER2 ima ulogu i u metabolizmu masti, što je navelo istraživače da pomisle da naši biološki satovi čine više od merenja vremena.

Istraživači su odlučili da ispitaju kombinovani uticaj masti i svetlosti na miševe. Simulirali su ciklus godišnjih doba izlažući miševe 12 sati svetlosti i mraka kako bi predstavili jesenju i prolećnu ravnodnevicu; zatim su prešli na 20 sati svetlosti kako bi simulirali leto i 20 sati mraka za zimu.

Miševi sa ishranom koja nije previše bogata mastima ili kalorijama lako su se prilagodili na sezonske promene. Kad su noći postajale duže, počeli su da trče na točkovima čim bi pao mrak, što je normalno ponašanje za noćnog miša.

Nasuprot tome, miševi sa visokomasnom ishranom nisu mogli da se probude i počnu da trče dok nije prošlo nekoliko sati od padanja mraka.

Zatim je upoređen uticaj hrane bogate nezasićenim mastima, kao u semenkama i orašastim plodovima, sa hranom koja sadrži hidrogenizovane masti, kao u prerađenim namirnicama.

Miševi koji su jeli više hidrogenizovanih masti nisu se dobro prilagodili produženom mraku zime i nisu se probudili i počeli da trče na točku dok nije prošlo više sati od početka noći.

„Izgleda da ove vrste masti sprečavaju miševe da osete zimske rane noći. Pitanje je da li se isto dešava i kod ljudi koji jedu prerađenu hranu“, kažu istraživači.

Električna svetlost i konstantne kalorije

Hidrogenizovane masti nisu jedini aspekt modernog života koji može narušiti sezonske ritmove. Električno osvetljenje obezbeđuje svetlost tokom celog dana, a u prodavnicama ima mnogo hrane tokom cele godine.

Pošto smo evoluirali da jedemo mnogo tokom leta i da to skladištimo za zimu, unos velike količine hrane gubi adaptivnu vrednost kad nema bekstva od iskušenja.

Poremećaji bioloških ritmova povezani su sa poremećajima spavanja, gojaznošću, dijabetesom i problemima sa mentalnim zdravljem, a istraživači kažu da to verovatno važi i za poremećene sezonske ritmove. Ispravljanje ovih neravnoteža moglo bi poboljšati spavanje i nivoe energije, sprečiti hronične bolesti i pomoći smenskim radnicima i ljudima sa džet-legom.

Istraživači savetuju odupiranje želji za masnim zalogajima, naročito zimi. Taj jedan praznični kolač mogao bi se pretvoriti u dva kolača sledećeg dana, pošto ste obmanuli vaš cirkadijalni sat da je leto.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)