Slabiji interni satovi tela povezani sa višim rizikom od demencije kod starijih osoba

Slabiji i fragmentiraniji cirkadijalni ritmovi povezani su sa povećanim rizikom od demencije.

Nova studija je takođe pokazala da su nivoi cirkadijalnih ritmova koji dosežu vrhunac kasnije u toku dana, a ne ranije, takođe povezani sa povećanim rizikom. Studija ne dokazuje da ovi faktori uzrokuju demenciju, već samo pokazuje povezanost.

Preporučujemo

Cirkadijalni ritam je interni sat tela. Reguliše 24-časovni ciklus spavanja i budnosti, kao i druge telesne procese poput hormona, varenja i telesne temperature. Kontroliše ga mozak i pod uticajem je osvetljenosti.

Sa snažnim cirkadijalnim ritmom, telesni sat je dobro usklađen sa 24-časovnim danom, šaljući jasne signale za telesne funkcije. Osobe sa snažnim cirkadijalnim ritmom se obično pridržavaju svog redovnog vremena za spavanje i aktivnost, čak i u slučaju promena plana ili sezone.

Sa slabim cirkadijalnim ritmom, veća je verovatnoća da će promene svetlosti i plana poremetiti interni sat. Veća je verovatnoća da će osobe sa slabijim ritmovima menjati svoje vreme spavanja i aktivnosti sa promenama sezona ili plana.

"Promene u cirkadijalnim ritmovima dešavaju se sa starenjem, a dokazi sugerišu da poremećaji u cirkadijalnim ritmovima mogu biti faktor rizika za neurodegenerativne bolesti poput demencije", kaže dr Vendi Vang iz Teksaskog jugozapadnog medicinskog centra u Dalasu.

"Naša studija je merila ove ritmove odmaranja i aktivnosti i otkrila da ljudi sa slabijim i fragmentiranijim ritmovima, kao i ljudi čiji nivo aktivnosti je bio na vrhuncu kasnije u toku dana, imali povećan rizik od demencije".

Studija je obuhvatila 2.183 osobe prosečne starosti od 79 godina koje nisu imale demenciju na početku studije. Među njima su 24% činili crnci, a 76% belci.

Učesnici su nosili male monitore srca koji se pričvrste na grudi kako bi merili odmor i aktivnost u proseku 12 dana. Istraživači su koristili podatke monitora da bi pratili snagu i obrasce cirkadijalnih ritmova. Učesnici su potom praćeni u proseku tri godine, a tokom tog vremena je kod 176 ljudi dijagnostikovana demencija.

Ispitani su podaci za različita merenja radi određivanja snage cirkadijalnog ritma. Ta merenja su uključivala relativnu amplitudu, tj. meru razlike između najaktivnijeg i najmanje aktivnog perioda. Visoka relativna amplituda označava snažnije cirkadijalne ritmove.

Od 728 osoba u grupi sa visokom amplitudom, 31 je razvila demenciju, dok je od 727 ljudi u grupi sa niskom amplitudom 106 razvilo demenciju. Nakon prilagođavanja u pogledu faktora kao što su starost, krvni pritisak i srčana oboljenja, istraživači su otkrili da ljudi iz grupe sa slabijim ritmovima imaju skoro 2,5 puta veći rizik od demencije.

Istraživači su takođe otkrili da ljudi sa vrhuncem aktivnosti kasnije tokom popodneva (14:15 ili kasnije), u poređenju sa vrhuncem ranije po podne (između 13:11 i 14:14), imaju 45% veći rizik od demencije – 7% ljudi iz druge grupe razvilo je demenciju, u poređenju sa 10% iz prve grupe.

Kasniji vrhunac aktivnosti znači da može postojati razlika između internog telesnog sata i signala životne sredine kao što su kasniji sati i mrak.

"Poremećaji u cirkadijalnim ritmovima mogu izmeniti telesne procese kao što je zapaljenje i mogu ometati spavanje, potencijalno povećavajući amiloidne plakove povezane sa demencijom ili smanjujući uklanjanje amiloida iz mozga", kaže Vang.

Buduc´e studije bi trebalo da istraže potencijalnu ulogu intervencija u pogledu cirkadijalnih ritmova, kao što su svetlosna terapija ili promene u načinu života, kako bi se utvrdilo da li mogu pomoc´i u smanjenju rizika od demencije.

Jedno ograničenje studije bilo je to što istraživači nisu imali informacije o poremećajima spavanja, poput apneje u snu, što bi moglo uticati na rezultate.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)