Da li je ovo najstarije oružje na svetu?

Reč oružje danas asocira na puške, pištolje, sečiva i projektile. Ali oružje postoji stotinama hiljada godina, pokazuju arheološki ostaci. Naravno, oružje koje su koristili rani ljudi izgledalo je veoma drugačije od onog koje se koristi danas.

Ali šta je najstarije oružje?

Preporučujemo

Oružje se definiše kao predmet koji se koristi za nasilje nad drugim živim bićima, rekao je za Live Science Ben Fichju, profesor antropologije na Univerzitetu u Vašingtonu u Sijetlu. To uključuje predmete koji se koriste u međusobnim sukobima hominina (grupa koja uključuje Homo sapiensa i naše rođake koji su evoluirali nakon odvajanja od šimpanzi i bonoboa) i za lov, naglasio je on.

Međutim, arheolozi ne smatraju automatski svaki predmet koji može naneti povredu oružjem; važni su kontekst i namera, rekao je za Live Science Rolf Vorming, osnivač Društva za borbenu arheologiju i doktorand arheologije na Univerzitetu u Stokholmu. Na primer, stručnjaci koji iskopavaju lokalitet sa potencijalnim oružjem mogu tražiti dokaze o lovu, poput kostiju životinja sa tragovima kasapljenja; ili artefakte kao što su šiljasta koštana oruđa koja se mogu koristiti za izradu oružja. Takođe mogu analizirati od čega su predmeti napravljeni, kao i ostatke ili tragove habanja na samom oružju, što može pomoći da se utvrdi kako je korišćeno.

Prema Vormingu, arheolozi generalno smatraju tri nalaza kandidatima za najstariji dokaz oružja u arheološkom zapisu: klaktonsko koplje, šeningenska koplja i štapove za bacanje, i vrhove koplja sa lokaliteta Katu Pan 1.

Klaktonsko koplje

Naučnici procenjuju da je klaktonsko koplje staro preko 400.000 godina. Stručnjaci veruju da je pronađeni vrh koplja dug 37 centimetara odlomljen od duže drške, možda slučajno dok je korisnik lovio, ili namerno kao deo rituala. Napravljeno je od tisovine i obrađeno alatom tako da na jednom kraju ima oštar vrh. Odlomljeni kraj nikada nije pronađen.

Iskopano 1911. godine u mestu Klakton na Moru u Eseksu, u Engleskoj, klaktonsko koplje je danas izloženo u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, gde je označeno kao najstariji očuvani drveni fragment koplja na svetu.

Arheolozi veruju da ga je napravio ili Homo heidelbergensis (hajdelberški čovek) ili neandertalac – dva hominina koji su prethodili vrsti H. sapiens. Zapravo, čini se da je koplje starije od naše vrste, jer najstariji poznati fosili H. sapiensa datiraju od pre oko 300.000 godina. Oblik, veličina i drvo klaktonskog koplja sugerišu da je to bilo oružje za ubadanje i da su njegovi tvorci koristili strategije zajedničkog lova.

Šeningenska koplja i štapovi za bacanje

Od 1992. godine, arheolozi su na lokalitetu u Šeningenu u Nemačkoj iskopali između 20 i 25 drvenih oruđa, uključujući kompletna i fragmentisana koplja, kao i štapove za bacanje napravljene uglavnom od drveta smrče i bora.

Prema Istraživačkom muzeju u Šeningenu, ona se smatraju najstarijim potpuno očuvanim drvenim oružjem na svetu; danas različite procene arheologa smeštaju starost ovog oružja u period između 200.000 i 300.000 godina. Njihovo stvaranje se istorijski pripisivalo hajdelberškom čoveku, ranoj ljudskoj vrsti koja je živela pre oko 700.000 do 200.000 godina širom Evrope, delova Afrike i verovatno na prostoru današnje Kine. Novija datiranja sugerišu da bi koplja potencijalno mogla biti delo neandertalaca, prema studiji iz 2025. godine.

Naučnici smatraju da su ova koplja iz Šeningena, čija je prosečna dužina nešto više od 2 metra, korišćena kao oružje za ubadanje, bacanje ili kombinaciju oba u lovu na krupne sisare, poput konja, navodi se u studiji iz 2024. Veruje se da su kraći štapovi za bacanje bili projektilno oružje, a njihova prosečna dužina je oko 65 centimetara.

- Zapravo, šeningensko oružje je pronađeno u blizini ostataka konja sa tragovima kasapljenja - primetio je FicHju. Koplja su bila naoštrena, očvrsnuta i pocrnela pomoću vatre. - Ovi predmeti su oblikovani na dinamički sofisticiran način.

Prema Vormingu, šeningensko oružje sugeriše da su hominini imali jasno poznavanje materijala i da su koristili različite taktike lova u zavisnosti od toga koliko su bili udaljeni od cilja.

Vrhovi koplja Katu Pan 1

Nasađeni vrhovi koplja - kameni vrhovi pričvršćeni za neku vrstu drške ili motke - postali su češći u arheološkim zapisima pre 200.000 do 300.000 godina širom Afrike i Evroazije, a ranije se mislilo da su ih stvorili neandertalci ili H. sapiens.

Međutim, kameni vrhovi stari 500.000 godina iskopani sa arheološkog nalazišta Katu Pan u Južnoj Africi imaju tragove habanja na ivicama, a oblik njihove osnove odgovara nasađenim kopljima, što sugeriše da su korišćeni kao oružje. Njihova starost prethodi i neandertalcima i vrsti H. sapiens, a lokacija na kojoj su pronađeni sugeriše da ih je mogao stvoriti hajdelberški čovek, koji je u to vreme živeo u regionima južne Afrike. Arheolozi smatraju da su se mogli koristiti kao oružje za lov iz zasede.

Ipak, neki istraživači osporavaju ove dokaze, tvrdeći da su oni „indirektni“ ili čak kontroverzni, jer uz vrhove koplja nisu otkrivene drvene drške koje bi ih definitivno potvrdile kao oružje, a ne samo kao kameno oruđe.

Postoji li nešto još starije?

Ovo su neki od najranijih primera oružja u arheološkom zapisu, ali možda je postojalo i starije oružje koje nije opstalo kroz vreme.

Iako su hominini verovatno koristili organske materijale poput drveta, tetiva, vlakana i lepkova za stvaranje predmeta i oružja, ovi materijali se vremenom razgrađuju ili bivaju uništeni, napomenuo je Vorming.

Proučavanje ovog drevnog oružja daje nam perspektivu o sadašnjosti. Na kraju krajeva, oružje je više od alata za nanošenje povreda: Vorming kaže da su to materijalni tragovi koji nam pružaju uvid u to kako su naši rani rođaci kombinovali materijale, koristili maštu, delili znanje i sarađivali u grupama.

Ipak, među ova tri važna nalaza, Vorming kaže da je na pitanje o najstarijem poznatom oružju na svetu „klaktonsko koplje najsigurniji odgovor“.

(Telegraf Nauka/Live Science)