U Ukrajini otkriven najstariji evropski kameni alat? Naučnici veruju da je star 1,4 miliona godina

Da li je ovo najstariji kameni alat u Evropi? Foto: Tanjug/AP/Roman Garba

Kameni alat otkriven u zapadnoj Ukrajini još sedamdesetih godina mogao bi da bude najstariji dokaz ljudskog prisustva u Evropi. Oblikovani kamen napravljen od vulkanske stene najverovatnije je star 1,4 miliona godina i koristio ga je najverovatnije Homo erectus, prva ljudska vrsta koja je hodala uspravno i naučila da koristi vatru, navodi se u istraživanju naučnika objavljenom u žurnalu Nature, prenosi Phys.org.

Arheolozi su koristili nove metode za datiranje slojeva sedimenata oko alata iskopanog u Korolevu.

Preporučujemo

- Ovo je najraniji dokaz bilo kakvih ljudi u Evropi koji je datiran – rekao je Mads Fauersko Knudsen, geofizičar sa Univerziteta Arhus u Danskoj i koautor studije.

On je dodao da nije sigurno koji ljudski preci su oblikovali ovaj kameni alat, ali da je možda to bio Homo erectus.

- Nemamo fosilne ostatke, pa ne možemo da budemo sigurni – rekao je Roman Garba, arheolog Češke akademije nauka i koautor studije.

On veruje da je ovaj alat korišćen za sečenje mesa i možda za dranje životinjske kože.

Istraživači misle da je ovaj alat star 1,4 miliona godina, dok drugi stručnjaci veruju da je nešto malo mlađi stariji od milion godina, što ga čini starim koliko i kameni alat pronađen u Španiji.

Najstariji kameni alat ovog tipa otkriven je u istočnoj Africi i star je oko 2,8 miliona godina, rekao je Rik Pots, vođa Programa ljudskog porekla u Smitsonijanu.

Ukrajina je najsevernije mesto do kojeg su ljudi mogli da dođu kada su počeli da se šire iz Afrike.

- Najstariji ljudi sa ovim kamenim alatom mogli su da kolonizuju prostore od tople Iberije do Ukrajine, gde je bar tokom zime veoma hladno. To je izuzetan nivo sposobnosti prilagođavanja – rekao je Pots.

Moderni ljudi – Homo sapiens – napustili su Afriko pre oko 270.000 godina, ali su neke sada izumrle vrste ljudi napustile ovaj kontinent i otišli u Evroaziju pre oko 1,8 miliona godina.

(Telegraf Nauka / Phys.org)