Kad se uživo gledaju utakmice, s telom se dešava nešto čudno: Skače oksitocin i sinhronizuju se otkucaji srca

Najgledaniji sportski događaj na planeti – Svetsko prvenstvo u fudbalu – upravo je završen, a neobično novo istraživanje otkriva zašto je gledanje sportskih događaja toliko popularno.

Poznato je da društvene veze značajno doprinose psihološkom i emocionalnom blagostanju ljudi. Zapravo, poteškoće u socijalizaciji i povezivanju sa drugima povezuju se sa različitim psihijatrijskim stanjima, uključujući depresiju, socijalni anksiozni poremećaj (SAD), šizofreniju i posttraumatski stresni poremećaj (PTSD).

Preporučujemo

Oksitocin, koji se ponekad naziva „hormonom ljubavi“, igra ključnu ulogu u empatiji, privrženosti, poverenju i drugim aspektima društvenog povezivanja. Dosadašnje studije su pokazale da unošenje oksitocina u telo pacijenta putem nosa ima mali do umeren uticaj na iskustva društvenog povezivanja, piše MedicalXpress.

Istraživači sa Univerziteta u Cukubi procenjivali su potencijalne kliničke koristi alternativnih, nefarmakoloških intervencija koje podstiču telo da prirodno proizvodi više oksitocina. U radu objavljenom u Translational Psychiatry, tim je pokazao da prisustvo sportskim događajima uživo sa drugima povećava nivo endogenog oksitocina (tj. oksitocina koji se prirodno proizvodi u telu) i pojačava druge fiziološke signale povezane sa društvenim povezivanjem.

- Naš rad je proizašao iz jednostavnog pitanja: Koliko je direktne interakcije ljudima potrebno da bi se osetili povezanim? Kao džudista, bio sam inspirisan principima „Seiryoku-Zenyo“ - najbolja upotreba fizičke i mentalne energije - i „Jita-Kyoei“ - uzajamno blagostanje i korist. Zajedno, ovi principi pretvaraju sport ne samo u sredstvo za lični razvoj, već i u način za negovanje jedinstva, empatije i uzajamne koristi - rekao je za MedicalXpress Takaši Macui, prvi autor rada.

Prethodne psihološke studije sugerišu da učestali bliski fizički kontakt sa drugima može podstaći oslobađanje oksitocina u telu. Međutim, nisu svi psihijatrijski pacijenti spremni na fizički kontakt, a neki možda nemaju mnogo prilika za bliski kontakt sa drugima.

Foto: Tanjug/AP Photo/Frank Franklin II

Macui i njegove kolege su prethodno primetili da lično prisustvo e-sportovima, koji ne zahtevaju fizički kontakt, i dalje može povećati određene biološke pokazatelje društvenog povezivanja. Nadovezujući se na svoja ranija istraživanja, odlučili su da izmere fiziološke signale povezane sa društvenim povezivanjem dok ljudi prisustvuju košarkaškim utakmicama uživo.

- Jedna od naših ranijih studija pružila je važan trag: tokom takmičarskih i kooperativnih e-sportova licem u lice bez fizičkog kontakta, primetili smo i oslobađanje endogenog oksitocina i sinhronizaciju srčanog ritma - usklađivanje telesnih odgovora među ljudima. To nas je navelo da iskoristimo projekat TSUKUBA LIVE! kako bismo ispitali da li posmatrači mogu da se povežu hormonalno, fiziološki i socijalno jednostavno deleći pažnju i emocije, čak i bez igranja ili direktne međusobne interakcije - rekao je Macui.

Istraživači su odabrali 60 gledalaca koji su prisustvovali dvema univerzitetskim košarkaškim utakmicama na Univerzitetu u Cukubi. Pre, tokom i posle svake utakmice, prikupili su tri različita fiziološka merenja.

Prvo su prikupili uzorke pljuvačke kako bi izmerili nivoe oksitocina i kortizola u telu. Dok se oksitocin povezuje sa društvenim povezivanjem i ljudskom bliskošću, visoki nivoi kortizola su povezani sa stresom, anksioznošću i fiziološkom uzbuđenošću.

Tim je takođe beležio otkucaje srca odabranih gledalaca koristeći nosive senzore. Na kraju, zatražili su od njih da odgovore na nekoliko pitanja o svom iskustvu na utakmici, kao što su koliko su uživali, da li planiraju ponovo da dođu i da li su osetili jedinstvo sa ostalim gledaocima.

- Ovaj dizajn u realnom svetu omogućio nam je da ispitamo kako su se hormonalni, kardiovaskularni i psihološki odgovori zajedno odvijali tokom zajedničkog sportskog iskustva. Otkrili smo da je posmatranje sporta uživo bilo praćeno obrascem sinhronizacije srčanog ritma povezanim sa oksitocinom, što je povezano sa društvenom vezom - objasnio je Macui.

Foto: Tanjug/AP Photo/Matt Slocum

Istraživači su primetili da se nivo oksitocina povećao kod posmatrača koji su imali niže nivoe hormona pre utakmice, dok je ostao povišen kod onih koji su u startu imali više nivoe. Nasuprot tome, nivoi kortizola kod učesnika su opali tokom utakmice, što sugeriše da su posetioci bili pod manjim stresom.

- Takođe smo otkrili da su obrasci otkucaja srca gledalaca postali sinhronizovaniji. Viši nivo oksitocina pokazao je umerenu pozitivnu povezanost sa jačom sinhronizacijom, a oba su bila povezana sa većim uživanjem, jedinstvom, udubljenošću u događaj i namerom da ponovo prisustvuju utakmici uživo - rekao je Macui.

Rezultati ove studije sugerišu da prisustvo sportskim događajima uživo može podstaći društvenu povezanost i bliskost. Iako ovi događaji sami po sebi možda nisu dovoljni za lečenje složenih psihijatrijskih stanja, oni bi potencijalno mogli biti pristupačne prilike za poboljšanje opšteg blagostanja pacijenata i njihovih odnosa sa drugima.

- Sada želimo da odemo korak dalje od pitanja da li posmatranje sporta podstiče povezivanje i utvrdimo za koga, pod kojim okolnostima i u kom fiziološkom stanju je najverovatnije da će ono podstaći vezu.Trenutno ispitujemo efekte ishoda utakmice, prethodnog iskustva gledalaca u igranju tog sporta i razvoj mehanizama 'socijalnog mozga' tokom životnog veka. Naš dugoročni cilj je da dizajniramo okruženja za gledanje i društvene kontekste koji mogu pouzdanije da podstaknu efekte povezivanja kroz zajednička sportska iskustva - dodao je Macui.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)