Robotska olimpijada otkriva brz napredak humanoidnih robota — ali i njihove mane

Humanoidni roboti su oborili rekorde u sportskim disciplinama kao što je sprint, ali su se mučili sa praktičnim zadacima poput zakucavanja eksera.

Robot veličine čoveka trčao je brže nego ijedan čovek ranije. Drugi je skočio više od tri metra uvis i oborio rekord. Treći se suočio sa ljudskim olimpijcem u stonoteniskom meču. Ovo su scene sa drugih godišnjih Svetskih igara humanoidnih robota u Pekingu, na kojima su testirane fizičke sposobnosti robota.

Preporučujemo

Igre su istakle koliko brzo napreduju humanoidni roboti — koji koriste veštačku inteligenciju za učenje, planiranje i izvršavanje radnji u stvarnom svetu. Međutim, takođe je pokazano da mašine čeka dug put pre nego što ih ljudi budu koristili za praktične zadatke.

„Ako vas pitam šta je teže — slaganje veša ili salto unazad — većina ljudi će reći da je slaganje veša mnogo lakše“, kaže Karen Liu sa Stenfordskog univerziteta u Kaliforniji. „Međutim, za humanoide, obavljanje zadatka iz našeg svakodnevnog života je zapravo daleko teže od salta unazad“.

Ovogodišnje igre — od 22. do 26. avgusta, sa više od 600 takmičarskih ekipa, uglavnom sa kineskih univerziteta, iz istraživačkih institucija i robotičkih kompanija — proširile su nadmetanje od trčanja i skokova na izazove iz stvarnog sveta, poput ređanja knjiga na police i nameštanja kreveta. U ovim „disciplinama na bazi scenarija“, koje su počele pre atletskih takmičenja, roboti koji su samostalno obavili zadatke dobijali su više bodova od onih kojima su ljudi upravljali na daljinu.

Igre nisu samo takmičenje, već i poligon za testiranje otelovljene inteligencije. Naglasak na praktičnim zadacima je ključan za razvoj korisnih robota. Humanoidi neće postati deo našeg svakodnevnog života ako uvek budu samo 'igračke'. Moraju se koristiti za rešavanje stvarnih problema i stvaranje boljeg sveta, kažu stručnjaci.

Snage i slabosti

Robot kompanije X-Humanoid iz Pekinga osvojio je zlatnu medalju u sprintu na 100 metara sa vremenom od 8,64 sekunde — skoro sekundu brže od rekordne trke olimpijca Juseina Bolta 2009. godine.

Isti robot je prošle godine pobedio u sprintu na 100 metara sa vremenom od 21,5 sekundi, što pokazuje koliko brzo ova tehnologija napreduje. Drugi robot kompanije X-Humanoid skočio je 3,4 metra vertikalno iz stojećeg položaja, oborivši ljudski rekord postavljen 1993. godine, kaže kineski državni medij Global Times.

Humanoidi su uspešni u atletskim disciplinama jer veoma efikasno pretvaraju energiju u ubrzanje, kaže Liu. Salto unazad i sprint su radnje koje prate unapred definisanu putanju za robote. „Svakog milisekunda robot zna šta treba da uradi i koliki momenat sile da generiše. Ne mora da 'misli'“.

Ono s čim se humanoidi muče jesu zadaci koji zahtevaju veliku spretnost ruku. Kreiranje robotskih „hvataljki“ koje mogu da imitiraju snagu i koordinaciju ljudske šake predstavlja izazov, a upotreba alata je posebno teška jer hvataljke teško ostvaruju dovoljno kontakta sa alatom da bi se primenila snažna sila.

Zaista, roboti su se mučili da efikasno zakucaju eksere, čak i kad su njima upravljali članovi ekipe koji su nosili rukavice za kontrolu robotskih pokreta.

Fizički AI modeli koji ulazne podatke pretvaraju u radnje u stvarnom svetu pomažu humanoidima da napreduju. Istraživači mogu obučavati ove modele na nekoliko načina, uključujući to da ljudi nose uređaje za virtuelnu stvarnost i senzore na telu kako bi prikupili podatke o radnjama koje roboti potom imitiraju, ili tako što roboti vežbaju u simulacijama pre nego što pokušaju da obave zadatak u stvarnom svetu.

Poboljšanje sposobnosti humanoidnih robota da obavljaju praktične zadatke je važno jer se u tome nalazi njihova upotrebna vrednost. Taj zadatak bi mogao biti slaganje veša. Ili bi mogao uključivati rad u opasnim situacijama — kao u okruženjima sa visokim nivoom radijacije — u kojima roboti mogu podneti uslove opasne za ljude. Takođe je reč o zadacima koji se ponavljaju, fizički su iscrpljujući ili zahtevaju fleksibilnost.

Međutim, humanoidi i dalje prave previše grešaka da bi bili široko primenjeni u realnim uslovima. Pošto su teški i mogu nekoga povrediti ako im sistemi otkažu i oni padnu, humanoidi bi mogli biti opasni ako su bez nadzora. Istraživači odavno dizajniraju robote koji su lakši, mekši i sposobniji da brinu o ljudima.

Postoje rizici od uvođenja robota u okruženja kao što su domovi dok se ne ustanove pravila i standardi za humanoide. Roboti bi trebalo da budu konstruisani tako da dođu do tla na najbezbedniji i najkontrolisaniji način umesto da padaju u slučaju kvara, kažu stručnjaci.

Roboti su trenutno veoma skupi, zbog čega je takođe malo verovatno da će uskoro pomagati u kućnim poslovima. Jedan od najjeftinijih humanoidnih robota na tržištu jeste osnovni model koji prodaje kompanija Unitree iz Hangdžoua u Kini, sa cenom malo manjom od 5.000 dolara. Napredniji modeli mogu da koštaju više od 100.000 dolara.

Nije sve na igrama proteklo glatko: roboti su se razbijali nakon udaranja u zidove, saplitali se o sopstvena stopala i počinjali da gore na ciljnim linijama. Međutim, ovaj događaj je i dalje zabavan način da se javnost navikne na ideju da će roboti jednog dana, uz poboljšanja, ući u njihove svakodnevne živote. „Robotika treba da bude zabavna“, kažu stručnjaci.

(Telegraf Nauka/Nature)