Drevni grad kršio osnovna pravila istorije: Neobično otkriće o naselju starom 4.000 godina

Istoričari se uglavnom slažu da su progres i prerastanje sela u gradove imali svoju cenu – sve veću nejednakost među stanovnicima. Mala grupa vladara i sveštenika neminovno bi preuzela kontrolu nad bogatstvom, a jaz između bogatih i siromašnih bi rastao.

Međutim, novo arheološko istraživanje Mohendžo-dara, najvećeg grada drevne civilizacije doline Inda, pokazuje da je moguć i potpuno suprotan proces. Analizom kuća u drevnom gradu, istraživači su utvrdili da je jednakost stanovnika Mohendžo-dara pre oko 4.000 godina bila mnogo veća nego u gradovima Mesopotamije i Grčke, ali i da je vremenom društvo u njemu postajalo sve egalitarnije, saopštio je Univerzitet u Jorku.

Preporučujemo

- Nasleđeni podaci iz drevnog grada pokazuju da se, kako je grad sazrevao, jaz između najvećih i najmanjih domova smanjivao. Zapravo, u kasnijim godinama, imovinski jaz u ovom ogromnom urbanom centru pao je na nivoe tipične za prva zemljoradnička sela. Dok su stari Egipćani gradili piramide za kraljeve-bogove, a Grci podizali ogromne palate u Knososu, narod Inda je gradio nešto potpuno drugačije – rekao je dr Adam Grin, istraživač sa Odeljenja za arheologiju i Odeljenja za ekologiju i geografiju Univerziteta u Jorku i glavni autor studije.

- Umesto grobnica punih zlata i ogromnih hramova, Mohendžo-daro se fokusirao na sofisticirane odvodne kanale obložene ciglom i organizovan raspored ulica. Umesto da dopusti da se povlastice društva akumuliraju kod malobrojne elite, gradske pogodnosti su bile široko rasprostranjene među običnim domaćinstvima – dodao je on.

Ovo je naročito važilo za distribuciju čuvenih pečata civilizacije Inda, koji su bili oruđe poslovanja i trgovine. Ovi pečati su se obično nalazili u običnim kućama, a ne u javnim zgradama, bez palata koje bi monopolisale ove alate upravljanja.

Bilo je očigledno da su stanovnici grada radili zajedno kako bi obezbedili pravedan pristup dobrom životnom standardu, umesto da jedan vladar gomila resurse. Investiranje u vrlo praktične stvari, poput kanalizacije i održavanja ulica, takođe je bilo znak kolektivnog rada za opšte dobro. Upotreba standardizovanog sistema mera i tegova širom regiona osigurala je da razmena ostane poštena za sve građane.

Nalazi, objavljeni u žurnalu Antiquity, osporavaju modernu pretpostavku da je rastuća nejednakost neizbežna nuspojava ekonomskog rasta. Mohendžo-daro, kažu istraživači, služi kao dokaz da društvo može biti tehnološki napredno i visoko produktivno, dok istovremeno osigurava da njegov prosperitet dele mnogi, a ne samo nekolicina.

- Mohendžo-daro se često spominje kao grad poznat po onome što nema, a to su palate za kraljeve, grobnice ispunjene zlatom i statue vladara. Ali ono što on ima je veoma značajno. U periodu kada se čini da je nejednakost bila najniža, produktivnost je, po svemu sudeći, rasla. To osporava ideju da prosperitet zahteva koncentraciju moći odlučivanja u rukama nekolicine – rekao je dr Grin i dodao:

- To je prilično zanimljiva lekcija za moderna društva, jer civilizacija Inda jasno pokazuje da urbano društvo može biti visoko produktivno i inventivno u velikim razmerama, dok istovremeno obezbeđuje pravičnu podelu resursa i moći. Zapravo, takav pristup je možda čak bio i ključan za održavanje prosperiteta tokom vekova.

(Telegraf Nauka/University of York)