Spektakularno otkriće u ruskoj pećini: Ovo je najstariji dokaz bušenja zuba! Granica pomerena za 45.000 godina

Neandertalci (Homo neanderthalensis ili Homo sapiens neanderthalensis), najbliži rođaci modernih ljudi, imali su dovoljno znanja da prepoznaju infekciju zuba, kao i spektakularne motoričke veštine da izbuše zub i leče kvar. To je pokazala studija objavljena u žurnalu PLOS One, a koju je predvodila Alisa Zubova iz Muzeja antropologije i etnografije „Petar Veliki“ Ruske akademije nauka u Sankt Peterburgu.

Zahvaljujući arheološkim istraživanjima, već se zna da su neandertalci koristili čačkalice za uklanjanje ostataka hrane iz zuba i da su možda koristili lekovite biljke, ali opseg njihovih medicinskih sposobnosti do sada nije bio jasan. U ovoj studiji, Zubova i njeni saradnici opisuju zub neandertalca na kojem su izvršene fizičke promene radi lečenja infekcije, piše Phys.org.

Preporučujemo

Reč je o jednom kutnjaku iz pećine Čagirskaja u Rusiji, starom oko 59.000 godina. U centru zuba nalazi se duboka rupa koja se proteže do šupljine pulpe. Istraživači su sproveli eksperimente na tri zuba savremenih ljudi kako bi pokazali da rupa istog oblika i istog obrasca mikroskopskih žlebova može nastati bušenjem zuba kamenim šiljkom, sličnim alatima pronađenim u pećini Čagirskaja.

Rupa na ovom oštećenom kutnjaku, kao i tragovi čačkalice duž bočne strane zuba, predstavljaju primer karijesne lezije u ovoj populaciji, što je retkost među neandertalcima.

– Činjenica da je sproveden ovaj invazivni tretman i da je osoba preživela navodi me da poverujem kako je ovo još jedan primer veoma sofisticiranog neandertalskog razumevanja ljudske biologije i kada je potrebno intervenisati – rekao je za Live Science Džon Olsen, profesor Univerziteta u Arizoni i koautor studije.

Kako se navodi, nije jasno da li je neandertalac o kome je reč lečio sam sebe ili mu je zub bušio neko drugi.

– Ovo otkriće pokazuje da koren invazivne medicine i hirurgije nije ekskluzivan za Homo sapiense, već da je deo šireg nasleđa koje delimo sa svojim najbližim rođacima – rekao je za Live Science Gregorio Oksilija, dentalni antropolog sa italijanskog Univerziteta slobodnog Mediterana, koji nije učestvovao u istraživanju.

Kako je objasnio, najstariji dokaz lečenja zuba u našoj vrsti star je oko 14.000 godina.

– Ovo pomera granicu za oko 45.000 godina. Ovo otkriće fundamentalno menja naše shvatanje evolucije ljudskog zdravstva – rekao je on.

Ova procedura je sigurno bila bolna, ali bi na kraju ublažila bol izazvan infekcijom zuba uklanjanjem oštećenog dela. Ove modifikacije pružaju dokaz da su neandertalci bili sposobni da identifikuju izvor bola, odrede način lečenja, primene manuelnu spretnost neophodnu za efikasnu operaciju i izdrže bolan tretman kako bi ublažili buduću nelagodu. Ovo je prvi put da je takvo ponašanje dokazano van vrste Homo sapiens i predstavlja najstariji primer takvog ponašanja, stariji od prethodnih rekorda za više od 40.000 godina.

– Ovaj nalaz trenutno predstavlja najstariji dokaz uspešnog stomatološkog lečenja na svetu. Oštećenje dokumentovano na zubu neandertalca iz pećine Čagirskaja u Sibiru ukazuje ne samo na namerno uklanjanje pulpe već i na trošenje zuba pre smrti, trošenje koje je moglo nastati samo ako je pojedinac nastavio da koristi zub dok je bio živ. Takođe smo identifikovali oblasti demineralizacije gde su sačuvani ostaci karijesnog oštećenja, što dodatno ukazuje na to da je udubljenje u zubu povezano sa lečenjem – naveli su autori studije.

– Intrigirao nas je neobičan oblik udubljenja na griznoj površini zuba. Razlikovao se od normalne morfologije komore pulpe i nije se uklapao u tipičan obrazac karijesnih lezija viđenih kod Homo sapiensa. Štaviše, jasno vidljive ogrebotine sugerisale su da udubljenje nije rezultat prirodnog oštećenja, već namernih radnji – rekla je Alisa Zubova i dodala:

– Kompjuterizovana mikrotomografija otkrila je promene u mineralizaciji dentina koje su u skladu sa teškim karijesom. Ljudska manipulacija karijesnim lezijama već je dokumentovana za gornji paleolit, mezolit i kasnije periode. Stoga smo pretpostavili da bi oštećenje koje smo uočili moglo takođe predstavljati tragove takve medicinske intervencije, ali iz znatno ranijeg perioda.

Lidija Zotkina, takođe učesnica istraživanja, objasnila je da su, kako bi „protumačili udubljenje na okluzalnoj površini zuba, sproveli eksperimentalno ručno bušenje na seriji uzoraka: jednom zubu savremenog čoveka i dva zuba Homo sapiensa iz holocenske arheološke zbirke neizvesnog vremenskog i kulturnog porekla“.

– Poređenje mikroskopskih tragova na originalnom primerku neandertalca sa onima dobijenim eksperimentalno otkrilo je jasno podudaranje. Nalazi pokazuju da je bušenje karijesne lezije pomoću oštrog, tankog kamenog alata potpuno efikasno i omogućava brzo uklanjanje oštećenog zubnog tkiva – rekla je ona.

Homo neanderthalensis su nekadašnji pripadnici roda Homo, čiji fosilizovani ostaci su prvi put pronađeni 1856. u dolini reke Neander u Nemačkoj, po kojoj su i dobili ime. Nekad su smatrani sporim, brutalnim i tupavim ljudskim rođacima, ali su novija istraživanja pokazala da su bili vešti lovci, proizvođači alata i da su lečili jedni druge sofisticiranim tehnikama. Takođe, iako su kao odvojena populacija nestali pre oko 40.000 godina, oni nisu potpuno izumrli, već su se delom utopili u Homo sapiense, pa skoro svi ljudi van Afrike imaju i deo neandertalskih gena, neki čak i do 4 odsto, pokazala su nova istraživanja.

(Telegraf Nauka/Phys.org/Live Science)