Otkriva se tajna porekla Gota: Analiza drevnog DNK iz grobova sa Balkana iznenadila naučnike

Goti su bili multietničko društvo, pokazala je analiza drevnog DNK iz gotskih grobova. Osobe sahranjene u tim grobnicama imale su poreklo sa potpuno različitih mesta – od Skandinacije, preko današnje Turske do Severne Afrike, piše New Scientist.

Ovo otkriće je u suprotnosti sa uobičajenom idejom o tome da su Goti bili skandinavski narodi koji su otišli na jug do istočnog Sredozemlja.

Preporučujemo

- Da je gotski identitet bio primarno biološko poreklo iz Skandinavije, ne bismo videli ovo – rekao je Svetoslav Stamov iz Nacionalnog muzeja istorije Bugarske.

Goti su živeli u istočnoj Evropi od 3. veka i ostali su tu vekovima. Najčešće su živeli blizu granica Rimskog carstva, nekad boreći se protiv ove imperije, a nekad boreći se za nju. Jedna grupa Gota – Vizigoti ili Zapadni Goti – opljačkala je grad Rim 410. dramatično oslabivši Zapadno rimsko carstvo.

Međutim, Goti su jedna od grupa koju naučnici najmanje razumeju. Mnoge informacije o njima stižu iz starorimskih izvora, koji možda nisu pouzdani. Rimski pisci su najčešće koristili obeležja poput Goti, Kelti i Skiti za grupe naroda o kojima nisu znali skoro ništa.

Da bi otkrili više o tome ko su bili Goti, Stamov i njegove kolege su sekvencirali genome 38 osoba sa dva lokaliteta u Bugarskoj. Kažu da se oba mogu identifikovati kao gotska na osnovu karakterističnih perli i nakita, pogrebnih običaja i modifikacija lobanje.

U blizini palate pod nazivom Aul kana Omurtaga, nalazila se nekropola za koju se čini da je bila deo crkvenog sedišta gotskog episkopa, a datira od oko 350. do 489. godine. Lokalitet je preliminarno povezan sa ranim gotskim hrišćanskim episkopom po imenu Vulfila ili Ulfila.

Takođe su uzeli uzorke sa starijeg lokaliteta, nekropole Akve Kalide, iz perioda od oko 320. do 375. godine. To je bilo rimsko lečilište i kupatilo, a ne groblje, ali je tamo bilo sahranjeno više tela.

- Jedan od uzoraka imao je veštačku deformaciju lobanje, što nije tipično za rimsko doba i govori o drugačijoj kulturi – rekao je Stamov.

Ljudi sa ova dva lokaliteta genetski su se značajno razlikovali, ali su obe grupe pokazale mešavinu porekla. Narodi su poticali iz populacija čak iz Skandinavije, sa Kavkaza, Levanta, iz Anadolije, Istočne Azije (današnja Mongolija), Egipta i podsaharske Afrike.

- To je izuzetno raznolika zajednica – rekao je Stamov.

Ključni faktor je možda bio značaj arijanstva, jedne od ranih verzija hrišćanstva.

- Arijanstvo je bilo vrlo otvoreno za bilo koga. Svako je mogao da bude arijanski hrišćanin – rekao je Todor Čobanov sa Instituta za balkanologiju i Centra za trakologiju u Sofiji, član tima istraživača.

Ideje da su Goti bili „složeni i raznoliki“ i da „ljudi nisu imali direktnu vezu između porekla i etničkog identiteta“ su dobre, rekao je za New Scientist Džejms Harland sa Univerziteta u Bonu u Nemačkoj. Međutim, on dodaje da tim nije sekvencirao dovoljno genoma da bi imao reprezentativan uzorak. On takođe tvrdi da se ne može pouzdano zaključiti nečija etnička pripadnost na osnovu njihovih artefakata, pa prisustvo naizgled gotskih predmeta ne znači da su ljudi u grobovima zaista bili Goti.

Harland kaže da je Rimsko carstvo možda bilo ključni faktor u formiranju gotskog identiteta, jer su narodi na različite načine sarađivali sa carstvom ili se borili protiv njega.

- Upravo taj proces interakcije sa carstvom dovodi do nastanka ovih grupa kao koherentnih celina - kaže on.

- Različita gotska plemena živela su nekoliko vekova na granicama Rimskog carstva i postepeno su bila pod sve većim uticajem carstva na mnogo načina, uključujući stil odeće i njihovu grnčariju – dodao je Čobanov.

Studija je objavljena na preprint serveru BioaXiv i još nije prošla stručnu recenziju.

(Telegraf Nauka/New Scientist)