Opservatorija Rubin će otkrivati bliske objekte pre nego što udare u Zemlju

Opservatorija „Vera Rubin“ je tek počela posmatranja i već nas oduševljava. Njena kosmička riznica predskazuje još veću kosmičku slavu. Kad je opservatorija u jednoj noći u februaru poslala 800.000 upozorenja, dobili smo uvid u naučni podsticaj koji će dati astronomima.

Iako je hvaljena zbog predstojećih doprinosa razumevanju tamne energije, supernova, aktivnih galaktičkih jezgara i drugih dalekih i temeljnih pitanja, ona će takođe ostvariti mnogo bliža značajna otkrića. Detektovaće će milione asteroida i potencijalno desetine hiljada opasnih objekata u blizini Zemlje.

Preporučujemo

Ovo je očigledno važno, s obzirom na štetu koju udar može napraviti. Međutim, „Rubin“ je spreman da uradi više od detekcije. Novo istraživanje pokazuje kako će unaprediti naše razumevanje objekata u blizini Zemlje.

„Objekti u neposrednoj blizini su prirodna tela otkrivena u svemiru pre udara u Zemlju“, kažu istraživači iz Instituta DIRAK i Odeljenja za astronomiju Univerziteta Vašington u Sijetlu. „Oni pružaju retku priliku da se detaljno opišu individualni objekti u blizini Zemlje kao asteroidi u svemiru, meteori u Zemljinoj atmosferi i meteoriti na tlu. Očekuje se transformacija našeg razumevanja populacije objekata u blizini Zemlje“.

Da bi detaljnije ispitali ovu transformaciju, istraživači su simulirali 343 objekta iz baze podataka Centra NASA za izučavanje objekata u blizini Zemlje. Radi se o objektima od oko jednog metra koji su kao vatrene lopte pogodili Zemljinu atmosferu. Kapaciteti „Rubina“ su dobro proučeni i astronomi koriste simulaciju da bi razumeli kako će opservatorija funkcionisati u različitim zadacima. Simulirano je ponašanje 343 objekta pre udara kako bi se videlo koliko će efikasna biti opservatorija u detekciji.

Na osnovu simulacija, istraživači očekuju da opservatorija otkrije otprilike 1 do 2 objekta velika metar ili više u blizini Zemlje godišnje, sa naposrednom opasnošću da udare u Zemlju. To bi udvostručilo trenutnu stopu detekcije takvih objekata. „Medijalno vreme otkrivanja i prve opservacije u našim simulacijama je oko 1,57, odnosno 3,06 dana pre udara“.

Upozorenje od 1,57 dana nije mnogo, ali ipak predstavlja napredak. Zapravo, to je duže vreme upozorenja nego za bilo koji ranije otkriven objekat u neposrednoj blizini. Najduže vreme upozorenja dosad je bilo samo 21 sat, 2016. godine. Takođe, 1,57 dana je samo medijana vremena otkrivanja – neki objekti u simulacijama su otkriveni nedeljama pre udara.

Drugi teleskopi su dosad otkrili 11 objekata u neposrednoj blizini, ali ta otkrića pretežno dolaze sa severne hemisfere, gde se nalazi većina instrumenata sposobnih za otkrivanje. Najnoviji takav slučaj je iz 2024, označen kao 2024 XA1. Objekat je u decembru 2024, 10 sati pre udara, otkrila opservatorija Kit Pik u Arizoni, a pogodio je Zemlju u udaljenoj Republici Saha (Jakutija) u Rusiji.

Foto: Wikipedia/Rubin Observatory/NOIRLab/NSF/AURA/B. Quint, CC BY 4.0 (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0), via Wikimedia Commons

„Rubin“ će pomoći u korekciji ove severne pristranosti, kažu istraživači. „U simuliranim detekcijama otkrivamo sličnu tendenciju u pogledu udara na južnoj hemisferi, što sugeriše da će ‘Rubin’ biti moćan dodatak postojećim posmatranjima asteroida, uglavnom smeštenim na severnoj hemisferi“.

Ranije upozorenje znači više vremena da se posmatra ponašanje objekta. Opservacije pre udara mogu otkriti više o objektu – albedu, površini, taksonomiji, periodu rotacije i drugim osobinama – sa većom tačnošću nego što je trenutno moguće. Istraživači kažu da će ranije upozorenje omogućiti i druge načine posmatranja, kao što je radarsko.

Međutim, glavna korist od „Rubinovog“ ranog upozorenja je mogućnost preciznije predikcije mesta udara. Većina udara se dešava iznad okeana, čineći pronalaženje ostataka nemogućim, ali su rana upozorenja ipak dobrodošla.

Procena od 1 do 2 objekta veličine metra godišnje u neposrednoj blizini Zemlje je donja granica za opservatoriju „Rubin“. Prvi put će teleskopi moći da posmatraju takve objekte. To je ogroman naučni napredak koji će pomoći da razumemo populaciju objekata u blizini Zemlje mnogo detaljnije, naročito kad je moguće doći do ostataka.

Međutim, možda je još važnija rana najava mnogo ređih, ali znatno opasnijih većih objekata. To će imati uticaj na naše napore u cilju planetarne odbrane.

„Skoro udvostručeno vreme pre udara u slučaju većine objekata, i proširenje na nedelje za neke (obično veće) objekte, omogućilo bi da koordinisane globalne kampanje posmatranja radi određivanja orbite, praćenja meteora i prikupljanja meteorita u slučaju mnogo više objekata u neposrednoj blizini Zemlje budu uspostavljene tokom naredne decenije, a takođe bi pomoglo inicijativama planetarne odbrane u pogledu većih i opasnijih (ali ređih) objekata“, zaključuju istraživači.

(Telegraf Nauka/Universe Today)