Drugo stanje menja i mozak: Prva trudnoća jača empatiju, a druga pažnju

Trudnoća je jedan od najintenzivnijih bioloških procesa kroz koje prolazi žensko telo. Promene u hormonima, metabolizmu i radu različitih organa omogućavaju razvoj novog života, ali savremena istraživanja pokazuju da se tokom tog perioda menja i sam mozak. Novo naučno istraživanje otkriva da se te promene ne završavaju nakon prve trudnoće – i druga trudnoća ostavlja poseban trag u strukturi mozga.

Naučnici su pomoću snimanja mozga magnetnom rezonancom pratili kako se mozak menja kod žena tokom prve i druge trudnoće. Analizirali su strukturu mozga i način na koji njegovi različiti delovi međusobno komuniciraju kako bi razumeli na koji način se mozak prilagođava iskustvu majčinstva, piše SciTech Daily.

Preporučujemo

Rezultati su pokazali da i prva i druga trudnoća izazivaju značajne promene, ali da te promene nisu iste. Mozak ne ponavlja iste procese kao tokom prve trudnoće, već se drugačije prilagođava novim okolnostima.

Kod žena koje prvi put postaju majke uočene su izražene promene u delovima mozga koji su povezani sa društvenim ponašanjem, empatijom i razumevanjem emocija drugih ljudi. Naučnici smatraju da ove promene pomažu majkama da razviju snažnu emocionalnu povezanost sa detetom i da lakše prepoznaju njegove potrebe.

Foto:Shutterstock

Druga trudnoća, međutim, donosi drugačiji obrazac promena. Istraživači su uočili promene u moždanim mrežama koje su povezane sa pažnjom i brzim reagovanjem na spoljašnje nadražaje. Prema njihovom tumačenju, to može odražavati situaciju u kojoj majka već ima jedno dete i mora da raspodeli pažnju na više zadataka i obaveza u svakodnevnom životu.

Ove promene pokazuju koliko je ljudski mozak sposoban da se prilagođava novim životnim okolnostima. Naučnici ovu sposobnost nazivaju neuroplastičnošću – sposobnošću mozga da menja svoju strukturu i način funkcionisanja kao odgovor na iskustva i životne događaje.

Istraživači naglašavaju da njihovi rezultati pokazuju kako majčinstvo nije samo emocionalno i društveno iskustvo, već i dubok biološki proces koji utiče na način rada mozga. Svaka trudnoća može doneti nova prilagođavanja koja pomažu majci da se nosi sa sve složenijim zadacima brige o deci.

Ovakva istraživanja važna su i zato što se mozak majki dugo nalazio na margini naučnih studija. Razumevanje načina na koji trudnoća menja mozak može pomoći naučnicima da bolje razumeju psihološke i neurološke procese koji prate majčinstvo.

Rezultati ove studije pokazuju da mozak nastavlja da se menja i prilagođava kroz različite faze majčinstva. Prva trudnoća pokreće duboke promene povezane sa emocionalnim vezivanjem za dete, dok druga trudnoća dodatno prilagođava moždane mreže koje omogućavaju pažnju, organizaciju i reagovanje na zahteve svakodnevnog života sa više dece.

Drugim rečima, svaka nova trudnoća predstavlja novu fazu prilagođavanja mozga, koji se menja kako bi odgovorio na sve složenije zahteve majčinstva.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)