Naučnici razmatraju mogućnost da vanzemaljska bića imaju svest potpuno drugačiju od ljudske

Kada ljudi razmišljaju o inteligentnom životu van Zemlje, često ga zamišljaju kao manje ili više izmenjenu verziju nas samih – biće sa telom, čulima, mozgom i načinom razmišljanja koji bar donekle podseća na ljudski. Ali šta ako bi život na nekoj drugoj planeti bio izgrađen od potpuno drugačijih materijala, razvijen u uslovima koji gotovo ništa ne dele sa Zemljom, a ipak posedovao neku vrstu svesti?

Novo filozofsko istraživanje upravo tu mogućnost stavlja u središte rasprave. Njegovi autori smatraju da nema dovoljno razloga da se svest unapred vezuje isključivo za organsku biologiju kakvu poznajemo na našoj planeti. Ako život može da nastane u veoma različitim fizičkim i hemijskim uslovima, postavlja se pitanje da li bi i svesno iskustvo moglo da se pojavi u bićima čija građa nema gotovo nikakve sličnosti sa ljudskom, piše SciTech Daily.

Preporučujemo

Polazna tačka nije pokušaj da se konačno definiše svest, pitanje oko kog ni filozofija ni neuronauka još nemaju opšteprihvaćen odgovor. Umesto toga, razmatra se uži problem – da li svest nužno zahteva upravo onu vrstu biološke osnove od koje su građeni ljudi i druge životinje na Zemlji.

U središtu argumenta nalazi se pojam fleksibilnosti supstrata. Supstrat u ovom kontekstu predstavlja fizičku osnovu u kojoj se određena osobina ili proces ostvaruje. Jednostavno poređenje može pomoći da se ova ideja razume: čaša može biti napravljena od stakla, keramike, plastike ili metala, a da i dalje ima istu osnovnu funkciju. Muzika može biti sačuvana na različitim nosačima, ali njen sadržaj ostaje prepoznatljiv.

Autori zato postavljaju pitanje da li bi nešto slično moglo da važi i za svest.

Ljudsko svesno iskustvo povezano je sa složenom aktivnošću biološkog mozga. To, međutim, samo po sebi ne dokazuje da je takva biologija jedini mogući fizički temelj svesti. Moguće je da ono što nazivamo svešću nastane i u drugačije organizovanim sistemima, pod uslovom da poseduju odgovarajuće procese i dovoljnu složenost.

Ovakva pretpostavka postaje posebno zanimljiva kada se razmatra život van Zemlje. Planete i drugi svetovi u svemiru mogu se drastično razlikovati po temperaturi, atmosferi, hemijskom sastavu, gravitaciji i prisustvu tečnosti. Ako život postoji i izvan naše planete, nema garancije da mora biti zasnovan na istoj biohemiji kao zemaljski organizmi.

Astrobiologija već dugo razmatra moguće alternativne hemijske osnove života. Istražuju se različiti rastvarači, molekuli i hemijski sistemi koji bi u odgovarajućim uslovima mogli da obavljaju neke od funkcija koje na Zemlji imaju voda, proteini i nukleinske kiseline.

To ne znači da su takvi oblici života pronađeni. Za sada ne postoji potvrđen dokaz o životu izvan Zemlje. Međutim, ako se već razmatraju različiti načini na koje bi život mogao da nastane, autori smatraju da nema dovoljno osnova za pretpostavku da bi svaki složen organizam u svemiru morao da bude izgrađen po zemaljskom modelu.

Čak i na našoj planeti priroda pokazuje koliko različiti mogu biti sistemi za opažanje okoline i obradu informacija. Pas, pčela, hobotnica i čovek imaju veoma različita čula, nervne sisteme i obrasce ponašanja, oblikovane različitim evolutivnim pritiscima. Ako je evolucija na jednoj planeti proizvela toliku raznovrsnost, teško je unapred pretpostaviti kakvi bi oblici mogli da nastanu u potpuno drugačijim svetovima.

Iz toga proizlazi jedna od ključnih ideja istraživanja – takozvani kopernikanski princip svesti.

Kopernikanski princip podrazumeva napuštanje pretpostavke da Zemlja ili čovek zauzimaju posebno, povlašćeno mesto u svemiru. Razvoj astronomije pokazao je da Zemlja nije središte Sunčevog sistema, niti Sunčev sistem zauzima poseban centralni položaj u Mlečnom putu ili kosmosu. Autori smatraju da bi sličan oprez trebalo primeniti i kada govorimo o svesti.

Pretpostavka da samo organizmi građeni na način sličan nama mogu da imaju subjektivna iskustva mogla bi da predstavlja svojevrsni „terocentrizam“ – posmatranje života i uma isključivo kroz ono što poznajemo sa Zemlje.

To, naravno, ne znači da bi svaki složen vanzemaljski organizam morao biti svestan. Argument je uži: ako svesno iskustvo može da nastane u složenim fizičkim sistemima, nema očiglednog razloga da se unapred zaključi da su za njega sposobna samo bića sa zemaljskom biohemijom.

Odatle proizlazi još teže pitanje – kako bismo uopšte prepoznali svest koja se radikalno razlikuje od naše?

Kod drugih ljudi postojanje svesti podrazumevamo na osnovu brojnih sličnosti sa nama: imaju sličan mozak, komuniciraju, izražavaju emocije i ponašaju se na načine koje razumemo. Kada govorimo o životinjama, procene se zasnivaju na njihovom ponašanju, nervnom sistemu, učenju, pamćenju, reakcijama na bol i drugim pokazateljima koje možemo da povežemo sa poznatom biologijom.

Takvi kriterijumi mogli bi biti mnogo manje korisni ako bismo se susreli sa organizmom čija građa, čula i način obrade informacija nemaju nama poznate ekvivalente. Biće koje ne vidi, ne čuje i ne komunicira na način sličan ljudskom možda bi moglo da poseduje unutrašnje iskustvo koje bismo veoma teško prepoznali.

Njegovo opažanje vremena, prostora ili sopstvene okoline moglo bi toliko da se razlikuje od našeg da pitanje da li „razmišlja kao čovek“ možda uopšte ne bi bilo korisno. Mogućnost vanzemaljske svesti zato nije samo pitanje astronomije i biologije već i pitanje granica ljudske sposobnosti da prepozna um koji nije nalik našem.

Autori ovu ideju ilustruju i primerima koji podsećaju na naučnu fantastiku. Zamišljeni vanzemaljski organizam mogao bi da ima mineralizovanu spoljašnjost, sasvim drugačiji sistem za prenos materija kroz telo ili strukturu koja obavlja funkcije slične mozgu, ali je sačinjena od materijala koji se u zemaljskim organizmima ne pojavljuju.

Poenta takvih primera nije tvrdnja da takva bića postoje, već pokazivanje koliko je naše intuitivno shvatanje života ograničeno onim što već poznajemo. Ako fizika i hemija svemira dopuštaju različite puteve ka nastanku složenih organizama, onda bi i njihovi načini opažanja i obrade informacija mogli biti potpuno neočekivani.

Rasprava se neizbežno dotiče i veštačke inteligencije. Ako svest nije nužno vezana za biološko tkivo, nameće se pitanje da li bi jednog dana mogla da postoji i u veštačkom sistemu. Autori, međutim, ne tvrde da su današnji sistemi veštačke inteligencije svesni, niti iz ideje o fleksibilnosti supstrata proizlazi da svaki dovoljno složen računar automatski može da razvije svest.

Čak i ako svest može da postoji izvan biološkog mozga, ostaje otvoreno pitanje kakva organizacija materije i kakvi procesi moraju da postoje da bi se ona pojavila. Činjenica da neko svojstvo možda nije vezano za samo jednu fizičku osnovu ne znači da može nastati u bilo kom materijalu ili sistemu.

Važna je i razlika između ljudske svesti i svesti u širem smislu. Ljudski oblik svesnog iskustva verovatno zavisi od specifičnih osobina našeg mozga, tela, čula, jezika i evolutivne istorije. Eventualna svest nekog sasvim drugačijeg sistema zato ne bi morala ni približno da liči na ono što čovek doživljava.

Poređenje sa letenjem može da približi ovu ideju. Orao, slepi miš, kolibri i insekti mogu da lete, ali to čine pomoću različito građenih tela i različitih evolutivnih rešenja. Ne moraju da budu građeni na isti način da bi ostvarili istu opštu sposobnost.

Na sličan način, prema ovoj hipotezi, svesno iskustvo možda bi moglo da postoji u različitim oblicima, bez potrebe da svaki od njih ponavlja strukturu ljudskog mozga. Zbog toga pitanje da li bi vanzemaljac razmišljao kao čovek možda i nije najvažnije. Mnogo dublje pitanje jeste da li postoje potpuno drugačiji načini na koje fizički sistem može da razvije subjektivno iskustvo.

Za sada na to nema odgovora. Nije potvrđeno postojanje vanzemaljskog života, a nauka još nema ni opšteprihvaćenu teoriju koja bi objasnila kako iz aktivnosti ljudskog mozga nastaje subjektivno iskustvo. Zbog toga nije moguće pouzdano odrediti ni koji su minimalni fizički uslovi potrebni za nastanak svesti.

Ovo istraživanje zato ne predstavlja dokaz da u svemiru postoje svesna bića drugačija od nas. Ono preispituje osnovniju pretpostavku – da svest mora da postoji samo u obliku kakav poznajemo na Zemlji.

Ako jednog dana bude otkriven složen život na nekom drugom svetu, možda najveći izazov neće biti samo da se utvrdi da li je živ ili inteligentan. Mnogo teže moglo bi biti pitanje da li iza potpuno nepoznate fizičke građe postoji iskustvo sveta koje bismo mogli da nazovemo svešću.

A ako takva svest postoji, možda neće biti samo drugačija od ljudske. Mogla bi da bude toliko strana našem iskustvu da u početku ne bismo ni znali kako da je prepoznamo.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)