Jedna vlada dekriminalizovala drogu na dve godine: Naučnici ispitali posledice, rezultati iznenadili

Odluka kanadske provincije Britanska Kolumbija da dekriminalizuje droge dovela je do smanjenja broja policijskih intervencija zbog posedovanja narkotika. Međutim, ni dekriminalizacija, kao ni naknadna delimična rekriminalizacija nisu dovele do primetne promene u broju smrtnih slučajeva i hospitalizacije zbog droge, piše EurekAlert!

To je pokazalo istraživanje predstavljeno u Canadian Medical Association Journal (CMAJ).

Preporučujemo

Vlada Britanske Kolumbije u januaru 2023. uvela je vremenski ograničenu inicijativu kojom je dekriminalizovano posedovanje do 2,5 grama opioida, kokaina, metamfetamina i metilendioksimetamfetamina (MDMA ili ekstazi). Cilj je bio smanjenje broja smrtnih slučajeva od predoziranja i povećanje uključenosti u lečenje smanjenjem straha i stigme, koji dovode do skrivanja upotrebe supstanci ili upotrebe droga u samoći, kao i izbegavanja lečenja i podrške. U maju 2024. godine, nakon zabrinutosti zbog upotrebe droga na javnim mestima i javne bezbednosti, vlada je delimično rekriminalizovala posedovanje u većini javnih prostora, dok je ono ostalo dekriminalizovano u određenim prostorima. Vlada Britanske Kolumbije u januaru 2026. odlučila je da ne obnovi inicijativu dekriminalizacije.

- Ove regulatorne promene - početna dekriminalizacija i naknadna delimična rekriminalizacija - omogućavaju evaluaciju promena u zdravstvenim ishodima povezanim sa drogama i kriminalnim delima u vezi sa drogama tokom vremena - napisao je dr Danijel Majran, predsedavajući Istraživačkog centra „Gordon F. Česbro“ u Opštoj bolnici „Nort Jork“ i naučnik na Odeljenju za porodičnu medicinu Univerziteta u Torontu, ICES-u i Institutu za zdravstvena istraživanja „Brujer“.

Tokom petogodišnjeg perioda istraživanja, od avgusta 2020. do marta 2025. godine, autori su upoređivali promene u policijskim intervencijama zbog posedovanja i trgovine drogama, kao i hospitalizacijama povezanim sa opioidima i stimulansima i smrtnim slučajevima od toksičnosti droga u Britanskoj Kolumbiji sa drugim delovima Kanade, pre i posle dekriminalizacije i delimične rekriminalizacije. Ukupno se dogodilo 97.630 slučajeva policijskih intervencija zbog posedovanja droge, 75.485 zbog trgovine drogom, 161.278 hospitalizacija povezanih sa opioidima, 113.747 hospitalizacija povezanih sa stimulansima u Kanadi, kao i 29.730 smrtnih slučajeva od toksičnosti droga u Britanskoj Kolumbiji, Ontariju i Alberti.

Dekriminalizacija u Britanskoj Kolumbiji bila je povezana sa smanjenjem od 39% u policijskim intervencijama zbog posedovanja droge, što se vratilo na nivo pre dekriminalizacije nakon delimične rekriminalizacije. Dekriminalizacija u Britanskoj Kolumbiji nije bila povezana sa promenama u hospitalizacijama povezanim sa drogama ili smrtnim slučajevima od predoziranja. Period delimične rekriminalizacije poklopio se sa padom hospitalizacija povezanih sa drogama i smrtnih slučajeva od predoziranja u Britanskoj Kolumbiji; međutim, sličan pad dogodio se i u ostatku Kanade, što sugeriše da su širi nacionalni trendovi verovatno uticali na ove promene.

- Nalazi ove studije potvrđuju da je privremena dekriminalizacija u Britanskoj Kolumbiji postigla željeni efekat smanjenja kriminalizacije posedovanja droge među ljudima koji koriste droge. Odsustvo promena u ishodima predoziranja ističe da ne postoje jednostavna rešenja za krizu predoziranja u Kanadi i da su hitno potrebni drugi faktori i intervencije kako bi se poboljšali ključni zdravstveni ishodi povezani sa upotrebom droga - rekao je dr Majran.

Iako dekriminalizacija nije bila povezana sa promenama u hospitalizacijama ili smrtnim slučajevima od toksičnosti droga, autori sugerišu da je možda imala pozitivne koristi za ljude koji koriste droge.

- Dekriminalizacija je imala za cilj da smanji štetu povezanu sa kriminalizacijom ljudi koji koriste droge, a naši nalazi sugerišu da je značajno smanjila incidente posedovanja o kojima je policija izveštavala - rekla je koautorka studije Adrijen Godro, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Dalhauzi u Halifaksu, i dodala:

- Istovremeno, sama promena zakona o posedovanju ne može učiniti nepredvidivo i visoko toksično snabdevanje drogama bezbednijim. Dekriminalizaciju treba shvatiti kao komponentu sveobuhvatnog javnozdravstvenog odgovora koji takođe mora da se pozabavi toksičnošću snabdevanja drogama.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)