Velika analiza otkrila nešto šokantno: Veštačka inteligencija širi zablude i zastarele stereotipe

Eksplozivni razvoj generativne veštačke inteligencije poslednjih godina otvorio je nove mogućnosti za popularizaciju nauke i rekonstrukciju prošlosti. Uz nekoliko rečenica tekstualnog uputstva, savremeni AI sistemi mogu da generišu slike i opise drevnih ljudi, praistorijskih pejzaža i scena iz davnih epoha. Međutim, novo istraživanje pokazuje da takve digitalne rekonstrukcije nisu uvek zasnovane na savremenim naučnim saznanjima. U nekim slučajevima, veštačka inteligencija zapravo ponavlja predstave o prošlosti koje su u nauci odavno napuštene, navodi Popular mechanics.

Preporučujemo

Upravo se to dogodilo u slučaju neandertalaca. Kada su istraživači zatražili od generativnih AI sistema da opišu ili prikažu ove praistorijske ljude i naše najbliže rođake, rezultati su često ličili na ilustracije iz ranog 20. veka. Umesto realističnih prikaza ljudi koji su bili bliski rođaci savremenog čoveka, mnogi modeli su generisali slike pogrbljenih, grubih i gotovo majmunolikih figura.

Problem su analizirali arheolozi Metju Manjani sa Univerziteta Mejn i Džon Klindanijel sa Univerziteta u Čikagu u studiji objavljenoj u žurnalu Advances in Archaeological Practice. Njihovo istraživanje imalo je jednostavan cilj: da proveri koliko su generativni AI sistemi pouzdani kada treba da prikažu praistorijske ljude.

U eksperimentu su koristili različite tekstualne upite i zatim analizirali veliki broj odgovora i generisanih slika. Rezultati su pokazali da AI često prikazuje neandertalce sa prenaglašenim anatomskim osobinama, poput izraženog koštanog ispupčenja iznad očiju, snažne vilice i niskog čela. Iako su te osobine zaista zabeležene na fosilnim ostacima, u mnogim AI prikazima one su prenaglašene do mere da stvaraju gotovo karikiranu sliku neandertalaca.

Još upadljiviji bio je način na koji su neandertalci prikazani u pokretu. Veliki broj slika prikazivao ih je pogrbljene, gotovo poput velikih majmuna. Savremena antropologija, međutim, jasno pokazuje da su neandertalci hodali potpuno uspravno i imali telesnu građu veoma sličnu današnjim ljudima, samo snažniju i prilagođenu životu u hladnijim klimatskim uslovima Evrope i zapadne Azije.

Razlog za ovakve greške leži u istoriji same nauke. Kada su sredinom 19. veka otkriveni prvi fosili neandertalaca, naučnici su ih često pogrešno tumačili. Jedna od najpoznatijih ranih rekonstrukcija prikazivala je neandertalca kao pogrbljeno, gotovo majmunoliko biće koje predstavlja prelaz između čoveka i primata.

Takva slika brzo je ušla u popularnu kulturu. Ilustracije u knjigama, muzejske diorame i školski udžbenici decenijama su prikazivali neandertalce kao primitivne lovce, grube i intelektualno ograničene. Iako su savremena istraživanja tokom 20. i 21. veka potpuno promenila ovaj pogled, stari prikazi i tekstovi i dalje su prisutni u velikim količinama na internetu.

Pošto generativni AI sistemi uče iz ogromnih količina digitalnog sadržaja, oni često preuzimaju upravo takve istorijske stereotipe.

Današnja arheologija pruža mnogo složeniju i zanimljiviju sliku ovih ljudi. Neandertalci su bili bliski rođaci savremenog čoveka i delili su sa njim mnoge biološke i kulturne osobine, a veliki deo današnjih ljudi nosi i procenat gena neandertalaca.

Koristili su razvijene kamene alate, kontrolisali vatru i organizovano lovili krupnu divljač. Postoje i dokazi da su brinuli o povređenim članovima zajednice, kao i da su sahranjivali svoje mrtve, što ukazuje na postojanje društvenih i simboličkih običaja.

Genetska istraživanja dodatno su promenila razumevanje odnosa između neandertalaca i modernih ljudi. Analiza DNK pokazala je da su se ove dve populacije međusobno ukrštale, pa danas veliki deo stanovništva Evrope i Azije nosi mali procenat neandertalskih gena.

Istraživači upozoravaju da generativna veštačka inteligencija može nenamerno širiti naučne zablude. Kada se AI koristi za popularizaciju nauke ili obrazovanje, zastarele predstave mogu ponovo postati deo javnog znanja.

Zbog toga naučnici naglašavaju da sadržaj koji generiše veštačka inteligencija treba posmatrati kritički i proveravati uz pomoć savremenih naučnih izvora. AI može biti izuzetno koristan alat za približavanje nauke široj publici, ali samo ako se koristi u saradnji sa stručnim znanjem.

Priča o neandertalcima zato postaje zanimljiv primer šireg problema: čak i najnaprednija tehnologija može reprodukovati stare mitove ako su oni duboko ukorenjeni u podacima iz kojih uči. Razumevanje prošlosti, baš kao i razvoj veštačke inteligencije, i dalje zavisi od kvaliteta znanja na kojem gradimo nove tehnologije.

(Telegraf Nauka / Popular mechanics)