Prvi put urađena simulacija susreta ljudi i neandertalaca

Prvi anatomski moderni ljudi (Homo sapiens) stigli su u Evropu pre između 50.000 i 38.000 godina i na Starom kontinentu susreli su se sa drugom ljudskom vrstom – neandertalcima (Homo neanderthalensis ili, nekad, Homo sapiens neanderthalensis). Korišćenjem specijalno razvijene simulacije, naučnici sa Univerziteta u Kelnu prvi put su uspeli da prate i analiziraju dinamiku mogućih susreta dve bliske vrste na Pirinejskom poluostrvu u paleolitu.

Tim je analizirao naseljavana područja i obrasce kretanja obe grupe, navodi se u saopštenju Univerziteta u Kelnu.

Preporučujemo

Istraživači su, u studiji objavljenoj u žurnalu PLOS One, koristili numerički model kako bi simulirali mogućnost susreta obe grupe na Pirinejskom poluostrvu. Model uzima u obzir preovlađujuće klimatske fluktuacije i simulira populacije obe grupe, kao i njihovu povezanost i interakciju. U stanju je da dinamički simulira širok spektar scenarija, za razliku od tradicionalnijih arheoloških i genetičkih metoda. To omogućava ispitivanje različitih teorija i stvaranje nove perspektive.

- Povezivanjem klime, demografije i kulture, naš dinamički model nudi širi okvir za objašnjenje koji se može koristiti za bolju interpretaciju arheoloških i genomskih podataka – rekao je prof. Gerd-Kristijan Veniger sa Odeljenja za praistorijsku arheologiju Univerziteta u Kelnu.

U vreme prelaza iz srednjeg u mlađi paleolit populacija neandertalaca širom Evrope, a posebno na Pirinejskom poluostrvu, doživljavala je stalni pad koji je na kraju doveo do izumiranja vrste. Istovremeno su se anatomski moderni ljudi širili Evropom.

Ovaj period su takođe karakterisale snažne klimatske promene, sa naizmeničnim hladnim i toplim fazama: faze brzog zagrevanja koje se dešavaju tokom samo nekoliko vekova u suprotnosti su sa postepenijim periodima hlađenja (takozvani Dansgard-Ešgerovi događaji), koji su prekinuti fazama ekstremne hladnoće uzrokovanim masovnim ispuštanjem ledenih bregova u severni Atlantik (Hajnrihovi događaji).

Precizno vreme izumiranja neandertalaca i dolaska modernih ljudi ostaje nejasno, pa se potencijalni susret ove dve vrste ne može isključiti. Genetske analize kostiju ukazuju na mešanje u istočnoj Evropi u ranim fazama migracije modernih ljudi. Kasnije mešanje dveju populacija na Pirinejskom poluostrvu je moguće zbog značajnih neizvesnosti u datiranju, ali još nije dokazano.

- Višestruko pokretanje modela sa različitim parametrima omogućava procenu verovatnoće različitih scenarija: rano izumiranje neandertalaca, mala veličina populacije sa visokim rizikom od izumiranja, ili produženo preživljavanje koje bi omogućilo mešanje – rekao je prof. Japing Šao sa Instituta za geofiziku i meteorologiju i glavni istraživač studije.

U većini simulacija, međutim, ove dve grupe se nisu srele.

U sva tri scenarija populacije su bile veoma osetljive na klimatske promene. U onim slučajevima gde je populacija mogla da ostane stabilna dovoljno dugo, mešanje dveju vrsta bilo je moguće. Ovo mešanje bi bilo najverovatnije na severozapadu Pirinejskog poluostrva, u oblasti gde su moderni ljudi mogli stići dovoljno pre nego što se populacija neandertalaca potpuno urušila.

U daljim studijama, istraživači planiraju da unaprede i numerički model i potencijalno polje koje je za njega potrebno. Pored ljudskih populacija, model bi trebalo da uključi i životinje koje mogu poslužiti kao potencijalni plen. Podaci o vegetaciji potrebni za to unose se u potencijalno polje, koje se izračunava odvojeno za ljude i životinje na osnovu niza klimatskih i geografskih podataka. Istraživači trenutno ispituju i da li specijalizovani algoritam mašinskog učenja može pomoći u tome.

(Telegraf Nauka/Universität zu Köln)