„Cikaj Koraj je bio ovde!“ Šok grafiti na grobnicama faraona: Posetioci pre 2.000 godina stizali i iz Indije

Jedan posetilac Doline kraljeva u Egiptu urezao je svoje ime na zidove grobnica čak osam puta.

Ipak, ono što je spektakularno kad je ovaj posetilac u pitanju je to što se vandalizam na drevnim spomenicima dogodio pre otprilike 2.000 godina. A da stvar bude još neverovatnija, Cikaj Koran, kako se zvao, stigao je u Egipat iz Indije i pisao je na starotamilskom jeziku.

Preporučujemo

Njegovi grafiti samo su neki od desetine natpisa na drevnim indijskim jezicima u egipatskim grobnicama, naveli su istraživači na nedavnoj akademskoj konferenciji, piše Live Science.

Ova otkrića samo dodaju dokaze o prisustvu ljudi iz južne Azije u Starom Egiptu.

Kako se navodi, oko 30 natpisa na tri indijska jezika nađena su na šest različitih grobnica u Dolini kraljeva, gde su vekovima sahranjivani faraoni i moćni velikaši. Polovina grafita je na starotamilskom i Cikaj Koran je zaslužan za mnoge od njih, napisali su istraživači u studiji objavljenoj u zborniku „Tamilska epigrafija: Četvorodnevna međunarodna konferencija 11-14. februara 2026. Tom 1“. Istraživanja su predsavljena na konferenciji u februaru.

Iako su rani egiptolozi primetili ove natpise, a u nekim slučajevima ih i zabeležili, nisu znali o kom jeziku je reč niti su mogli da ih prevedu, navode istraživači.

U okviru novog istraživanja, naučnici su datirali indijske natpise u period između 1. i 3. veka nove ere, kada je Egipat bio provincija Rimskog carstva, a Dolina kraljeva „bila turistička destinacija, kao i danas“, rekao je tokom prezentacije Ingo Štrauh, profesor na Odeljenju za slovenske i južnoazijske studije na Univerzitetu u Lozani u Švajcarskoj, koji je pomogao u identifikaciji mnogih tekstova.

Posetioci Doline kraljeva pisali bi ili urezivali tekstove na zidovima grobnica, često ostavljajući svoje ime, a ponekad i više informacija o tome ko su bili. Posetioci koji su dolazili iz Indije nisu bili izuzetak.

Jedan od tekstova na sanskritu napisao je čovek po imenu Indranandin, koji je tvrdio da je „glasnik kralja Kšaharate“. Za Live Science Štrauh je primetio da je dinastija Kšaharata vladala delom Indije tokom 1. veka nove ere i da nije jasno kom je konkretno kralju Kšaharati glasnik služio. Pošto je Egiptom vladalo Rimsko carstvo, Indranandin je možda putovao kroz Dolinu kraljeva na putu za Rim.

- Moguće je da je Indranandin stigao brodom u Bereniku na istočnoj obali Egipta, možda zajedno sa drugim Indijcima, i odatle nastavio u unutrašnjost do Doline kraljeva. Međutim, nije poznato da li je kasnije nastavio put ka Rimu - rekao je Štrauh.

Plodan autor grafita bio je čovek po imenu Cikaj Koran, koji je ostavio osam natpisa u pet različitih grobnica. Starotamilski natpisi se prevode kao „Cikaj Koran je bio ovde i video“, napisali su naučnici u zborniku sa konferencije.

Šarlot Šmid, istraživačica u Francuskoj školi za Daleki istok, koja je takođe identifikovala mnoge od tekstova, rekla je u izlaganju na konferenciji da je Koran imao običaj da svoje natpise piše veoma visoko. U grobnici Ramzesa IX (koji je vladao otprilike od 1126. do 1108. godine pre nove ere), Koran je svoj natpis ispisao na visini od 5 do 6 metara iznad ulaza u grobnicu. Šmid je rekla da nije jasno kako je uspeo da se popne tako visoko.

U grobnici koja je pripadala dvojici faraona Novog carstva po imenu Tausert i Setnakte, naučnici su otkrili da je Koran takođe ostavio svoj potpis pored ulaza. Ovo je jedini grafit pronađen na ovoj grobnici, što sugeriše da je, u vreme kada je Koran bio u Egiptu, unutrašnjost grobnice bila zatvorena. Ipak, on je uspeo da pronađe ulaz i ostavi svoj zapis na njemu.

Nije jasno ko je bio Koran. Jezik na kojem je pisao sugeriše da je bio iz južne Indije, ali malo toga se može sa sigurnošću znati. Šmidova je primetila da je Koran mogao biti poglavica, plaćenik ili trgovac, između ostalih mogućnosti.

Zašto je Korran tako često pisao svoje ime i zašto je pokušavao da ga ispiše tako visoko, takođe je nejasno.

- Iskreno govoreći, to je čudno - rekla je Šmidova u prezentaciji na konferenciji.

(Telegraf Nauka/LiveScience)