Unutrašnji sukobi doveli su katastrofalnog kolapsa: Nova istorija drevne civilizacije Maja

Istorija drevnih Maja bila je neprobojna pre sedamdesetih godina prošlog veka. Grandiozne ritualne zgrade i izuzetna umetnost, stvarana u Srednjoj Americi tokom klasičnog perioda Maja (150-900), fascinirala je posetioce od dolaska španskih konkistadora u 16. veku. Ali niko, uključujući i nekoliko miliona govornika majanskih jezika iz 20. veka, nije mogao da pročita drevne majanske hijeroglife, piše Nature.

Epigrafičar Dejvud Stjuart suočio se s ovim izazovom još kao dete, kada je živeo sa roditeljima arheolozima u malom selu na poluostrvu Jukatan, u Meksiku, gde je naučio lokalni majanski jezik. Kasnije je započeo rad sa Lindom Šele, stručnjakinjom za majansku epigrafiku, kako bi razumeo natpise iz drevnog grada-države Palenke u Čijapasu, na zapadnoj strani poluostrva.

Preporučujemo

Sa samo 12 godina Stjuart je predstavio svoj prvi rad na međunarodnoj konferenciji u Palenkeu 1978. godine. Sa 18 godina postao je najmlađa osoba kojoj je dodeljena Makartur stipendija. Danas je profesor mezoameričke umetnosti i pisma u Sjedinjenim Državama i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za drevne Maje.

U novoj knjizi „Četiri neba“ („The Four Heavens“), Stjuart predstavlja istoriju civilizacije Maja čitaocima koji nisu stručnjaci, više od dve decenije nakon poslednje knjige sa ovim zadatkom. Da bi to postigao on se oslanja na sveža arheološka otkrića i najnovije prevode majanskih zapisa. Naslov knjige je referenca na majansku kosmologiju, koja je nebo delila na četiri „strane“, određene dnevnim i godišnjim kretanjem Sunca.

Stjuart kritikuje zastarele poglede na Maje kao na „tipične plemenite divljake koji žive u udaljenim gradovima u džungli“ pod kontrolom bezličnih vladara i sveštenika koji su bili „više zainteresovani za ezoterična znanja nego za brige stvarnog sveta“. Umesto toga, on prikazuje Maje kao narod koji je živeo u svetu sastavljenom od brojnih živopisnih dinastija isprepletenih brakovima, privremenim savezima i ratovanjem, pored religije.

Zaraćene dinastije

Na primer, početkom pedesetih godina naučnik Erik Tompson „idealizovao“ je Maje, primećuje Stjuart, i smatrao ih teokratijom: obožavaocima vremena sa neverovatno sofisticiranim kalendarom i duboko duhovnim pogledom na svet. Prema Tompsonovom mišljenju iz 1972. godine, njihovi zbunjujući natpisi nisu bili „slogovni niti alfabetni, ni delimično ni u celini“, za razliku od egipatskih hijeroglifa, koji su dešifrovani još 1820-ih.

Na Tompsona je delom mogla uticati politika Hladnog rata. Odbacio je pionirsku teoriju ruskog lingviste Jurija Knorozova iz pedesetih godina da je pismo drevnih Maja delimično slogovno - ideju koju je Knorozov izvukao iz skica simbola koje je napravio jedan pripadnik naroda Maja sa Jukatana oko 1560. tokom konfuznog razgovora sa španskim fratrom.

Međutim, od osamdesetih nadalje, procena civilizacije drevnih Maja kao pretežno teokratske radikalno se promenila. Do tada je majansko pismo počelo da se dešifruje - delom kroz fonetske elemente. Naučnici poput Majkla Koua, autora knjiga „Maje“ (1966) i „Dešifrovanje Maja“ (1992), primetili su da ovi natpisi pokazuju da su njihovi vladari bili opsednuti ratom.

- Najviši cilj ovih dinastija ponosnih na svoje poreklo bio je da u borbi zarobe vladara rivalskog grada-države, da ga muče i ponižavaju (ponekad godinama), a zatim ga obezglave nakon igre loptom koju je zatvorenik uvek bio osuđen da izgubi - pisao je Kou.

Ratovi i promenljivi politički savezi čine značajan deo Stjuartove knjige, uporedo sa religijom.

- Istorija Maja je narativ o mnogim lokalizovanim „usponima i padovima“ unutar dinastija, obično podstaknutim razornim ratom - piše on.

U knjizi su takođe prisutna imena mnogih majanskih naselja, kao što su Čičen Ica, Kopan, Palenke i Jakščilan, i vladara, poput Pakala Velikog (iz Palenkea) i Štitastog Jaguara (iz Jakščilana). Neka od ovih imena biće poznata modernim posetiocima Mezoamerike, ali Stjuart uključuje i mnoga koja nisu toliko poznata.

Datumi su skroz druga tema, dešifrovani pomoću složenog, ali dobro tumačenog majanskog kalendara. On se sastoji od tri međusobno povezana kružna sistema. Centralni prsten sadrži brojeve od 1 do 13, koji su zatim povezani sa još dva prstena od 20 imenovanih dana i 19 imenovanih meseci. Za pun ciklus potrebne su 52 godine. Mnogi datumi na majanskim natpisima su iznenađujuće precizni za zapise iz drevnog sveta: na primer, „određena kraljevska ličnost“ umrla je 25. oktobra 726, sahranjena je u svojoj piramidi 28. oktobra, a naslednik ga je nasledio na prestolu 7. januara 727. godine.

Iako Stjuart priznaje da bi neki čitaoci mogli smatrati takve detalje „pomalo suvoparnim ili zamornim“, u celini gledano, majanska sinteza prizemnih činjenica sa fantastičnim elementima u njihovim građevinama, umetnosti i hijeroglifima trebalo bi sve da nas zaintrigira. Tumačenje ovih detalja obezbediće decenije rada za majaniste.

Kosmičke perspektive

Poklopac Pakalovog sarkofaga u Palenkeu u današnjem Meksiku možda je najpoznatiji od svih majanskih natpisa. Arheolog Alberto Rus Luilije ga je iskopao 1952. godine iz kripte Hrama natpisa, a sarkofag je postepeno dešifrovan tokom nekoliko decenija.

Njegovi kalendarski glifovi pokazuju da je Pakal rođen 24. marta 603. godine, stupio na presto 27. jula 615. sa samo 12 godina, a umro 29. avgusta 683. u 80. godini života. Njegovo ime se prevodi kao „štit“ na drevnom jeziku Maja i ispisano je pomoću tri različita seta hijeroglifa na raznim mestima oko Palenkea: piktografski, kao crtež štita; fonetski, ispisivanjem imena pomoću tri simbola za glasove „pa“, „ka“ i „l(a)“; i kao kombinacija piktografa sa fonetskim simbolom za „l(a)“.

Uz hijeroglife ide i fascinantna, ali složena slika Pakala, koja je bila predmet žustrih rasprava.

- Kao poetsko umetničko delo, Pakalov sarkofag nam pruža upečatljiv prozor u religiju klasičnog perioda Maja i mesto dinastija unutar simetrija kosmosa - piše Stjuart.

On tumači bočni prikaz vladareve poluležeće figure kao da leži na činiji ili posudi namenjenoj za žrtvene instrumente, sa lobanjom u osnovi, koja predstavlja seme. Iz te posude, iza Pakala, uzdiže se sveto drvo od žada. Na stranama kovčega prikazani su Pakalovi preci - uključujući njegovu majku i oca - kako izrastaju iz zemlje kao drveće koje nosi plodove, simbolizujući ponovno rađanje i vaskrsenje.

U suštini, „pokojni kralj je prikazan kao dete koje je žrtvovano i 'posađeno' u zemlju da bi se pojavilo na nebu kao istočno sunce“, primećuje Stjuart. „Na taj način, u smrti, Pakal se pridružuje svojim precima na svetom putu sunca, u njegovim beskonačnim ciklusima kretanja.“

Janab Pakal III, poslednji poznati vladar Palenkea, stupio je na presto 799. godine. Lokalitet je na kraju napušten i zarastao u džunglu. Palenke je imao malo stanovnika kada su na njegove građevine prvi put naišli španski konkistadori.

Ovakav nestanak bio je tipičan za civilizacije klasičnog perioda Maja tokom 9. veka, iako su neka mesta ostala gusto naseljena Majama sve do španskih kolonijalnih vremena, na primer na poluostrvu Jukatan, u meksičkoj državi Tabasko i u gvatemalskim planinama. Ipak, majanisti su se mučili da objasne šta se desilo sa civilizacijom. Nema dokaza o katastrofalnom ratu niti neospornih dokaza o uticaju klimatskih promena, iako su nizije Maja jasno iskusile duge periode suše između 800. i 1000. godine, kao što je to iskusilo i selo na Jukatanu u kojem je mladi Stjuart živeo 1975. godine.

Umesto toga, autor teži da „preglomaznu strukturu elitnog društva Maja“ posmatra kao faktor brzog opadanja.

- Kraljevi, kraljice i drugi vladari bili su po svojoj prirodi kosmički akteri, bilo kao manifestacije božanskih ratnika ili kao saditelji i žeteoci vremena. Ali bilo ih je previše – napisao je Stjuart.

Ovaj višak elite podsticao je rivalstva i sukobe i sprečavao odgovorno vođstvo, što je na kraju moglo izazvati slom efikasne uprave u 9. veku i katastrofalni kolaps civilizacije.

„Četiri neba“ udahnjuje život ovim misterioznim vladarima i njihovim društvima u milenijumu pre egzistencijalne krize koja je dovela do njihovog nestanka. Stjuart je ostvario svoju dečačku ambiciju da bolje razume njihov jezik i istoriju. Zahvaljujući sve uspešnijem dešifrovanju majanskog pisma od 1950-ih, on zaključuje da istorija drevnih Maja više ne zavisi od „pera španskih konkistadora ili fratara“.

(Telegraf Nauka/Nature)