Maje su prinosile krvne žrtve radi jačanja „umirućeg“ boga Sunca tokom pomračenja

Foto: Pixabay

Živimo u svetlosno zagađenom svetu, gde ulična rasveta, elektronske reklame i čak dvorišno osvetljenje blokiraju sve osim najsjajnijih nebeskih tela na noćnom nebu.

Premoderna društva su posmatrala nebo i stvarala kosmografije, mape neba koje obezbeđuju informacije za kalendare i poljoprivredne cikluse. Takođe su stvarali kosmologije, koje su u prvobitnom značenju bile religijska stanovišta koja objašnjavaju univerzum. Bogovi i nebesa bili su nerazdvojni, piše Live Science.

Preporučujemo

Nebesa su uređena i ciklična po prirodi – posmatrajte i beležite dovoljno dugo i utvrdićete njihove ritmove. Mnoga društva su bila sposobna da tačno predvide pomračenja Meseca, a neka su mogla da predvide i pomračenja Sunca – kao ono koje će se desiti iznad Severne Amerike 8. aprila 2024.

Putanja totalnog pomračenja ući će u Meksiko na pacifičkoj obali pre ulaska u Sjedinjene Američke Države u Teksasu i biće viđena kao delimično pomračenje duž teritorije drevnih Maja. Ovo sledi nakon prstenastog pomračenja u oktobru 2023, kad se mogao videti „vatreni prsten“ oko Sunca sa mnogih drevnih majanskih ruševina i delova Teksasa.

Pre hiljadu godina, dva takva pomračenja Sunca iznad iste oblasti u roku od šest meseci izazvala bi veliku uzrujanost među majanskim astronomima, sveštenicima i vladarima.

Drevni astronomi

Drevne Maje su verovatno bile jedno od najvećih društava koja su posmatrala nebo. Kao izvrsni matematičari, beležili su sistematične opservacije o kretanju Sunca, planeta i zvezda. Na osnovu tih opservacija su stvorili složen kalendarski sistem radi uređenja svog sveta – jedan od najtačnijih u premodernim vremenima.

Astronomi su pažljivo posmatrali Sunce i postavljali monumentalne strukture, poput piramida, tako da prate solsticije i ekvinocije. Takođe su koristili te strukture, kao i pećine i bunare, da bi odredili dane zenita – dva puta godišnje u tropima kad je Sunce direktno iznad glave i vertikalni objekti ne bacaju senku.

Astronomske opservacije Maja se nalaze u hijeroglifskim tekstovima na papiru od smokvine kore. Drezdenski rukopis, jedan od četiri preostala teksta drevnih Maja, potiče iz 11. veka. Njegove stranice sadrže obilje astronomskog znanja i religijskih interpretacija, kao i dokaze da su Maje bile sposobne da predvide pomračenja Sunca.

Na osnovu astronomskih tablica iz tog rukopisa, istraživači znaju da su Maje pratile Mesečeve čvorove, dve tačke koje su određene presecima putanje Meseca oko Zemlje i ekliptike, putanje Zemlje oko Sunca. Takođe su napravili tablice podeljene na sezone od 177 dana, označavajući dane kad su pomračenja moguća.

Nebeska bitka

Međutim zašto se toliko posvetiti posmatranju neba?

Znanje je moć. Ako ste zabeležili šta se desilo prilikom izvesnih nebeskih događaja, možete se pripremiti za ponavljanje ciklusa. Sveštenici i vladari bi znali kako da postupe, koje rituale da izvedu i koje žrtve da prinesu bogovima kako bi obezbedili nastavak ciklusa uništenja, ponovnog rađanja i obnove.

U majanskom sistemu verovanja, zalasci Sunca su povezani sa smrću i propadanjem. Svako veče je bog Sunca, Kinič Ahau, izvodio opasno putovanje kroz Šibalbu, podzemni svet, kako bi u zoru bio nanovo rođen. Pomračenja Sunca su smatrana „poremećenim Suncem“ – znakom moguće kataklizme.

Kinič Ahau je bio povezan sa napretkom i dobrim uređenjem. Njegov brat Čak Ek – jutarnja zvezda, sada poznata kao planeta Venera – bio je povezan sa ratom i neredom. Imali su neprijateljski odnos, boreći se za nadmoć.

Njihova bitka se mogla videti na nebu. Tokom solarnih pomračenja, planete, zvezde i ponekad komete mogu se videti tokom totalnog pomračenja. Ako se nalazi u odgovarajućoj poziciji, Venera će sijati snažno u blizini pomračenog Sunca, što su Maje tumačile kao napad Čak Eka.

Naznake o tome postoje u Drezdenskom rukopisu, gde se bog Venere pojavljuje u tablicama solarnog pomračenja, i u koordinaciji solarnih pomračenja sa Venerinim ciklusima u Madridskom rukopisu, još jednom majanskom svitku iz kasnog 15. veka.

Kad je Kinič Ahau – Sunce – bio skriven iza Meseca, Maje su verovale da umire. Rituali za obnavljanje su bili neophodni da bi se ponovo uspostavila ravnoteža i da bi bio vraćen na pravi put.

Elita, naročito kralj, prinosili bi krvne žrtve, ubadajući svoja tela i sakupljajući kapi krvi koje će zapaliti kao dar bogu Sunca. Ova „krv kraljeva“ bila je najviši oblik žrtvovanja, s ciljem da se Kinič Ahau osnaži.

Maje su verovale da su bogovi-tvorci dali svoju krv i pomešali je sa kukuruznim brašnom radi stvaranja prvih ljudi. Plemstvo je onda davalo malu količinu sopstvene životne snage u korist bogova.

Vreme stoji

Totalno pomračenje Sunca biće prilika da ne samo gledamo u nebo, već i da razmišljamo o prošlosti i budućnosti. Posmatranje pomračenja je nešto što su naši preci radili od iskonskih vremena i što ćemo raditi u dalekoj budućnosti. Nekoliko trenutaka se čini da vreme i stoji, dok se oči okreću uvis, i konvergira – dok učestvujemo u istom spektaklu kao naši preci i potomci.

Bez obzira na to da li verujete u božanske poruke, bitke između Venere i Sunca, ili u lepotu nauke i prirodnog sveta, taj događaj spaja ljude. Čini nas skromnim i fantastičan je.

Nadajmo se da se nas Kinič Ahau počastvovati svojim prisustvom na nebu bez oblaka i opet pobediti Veneru, koja je jutarnja zvezda 8. aprila.

(Telegraf Nauka/Live Science)