„Iskopaju oči svim robovima radi mleka od koga žive“: Najsavremenija analiza zuba dokazala zapise oca istorije
Skiti su vekovima smatrani nomadskim konjanicima koji su lutali prostranim evroazijskim stepama tokom gvozdenog doba. Ovaj stereotip prisutan je i danas. Međutim, nova naučna istraživanja dovela su ovaj pojednostavljeni narativ u pitanje, saopštio je Univerzitet u Bazelu.
Skiti, pokazala su istraživanja, nisu bili jedinstvena grupa, već je skup različitih, multietničkih populacija različitog geografsko-porekla. Način života među njima bio je takođe različit – uz nomadsko stočarstvo bavili su se i poljoprivredom, imali su naselja, kao i složenu društvenu strukturu.
Preporučujemo
Izgubljena bolest „izronila“ iz skeleta starog 5,500 godina: Istraživanje šokiralo
"Ovo smo čekali više od 2.000 godina": Pronađena bazilika legendarnog rimskog arhitekte Vitruvija
Međunarodni tim naučnika, predvođen stručnjacima sa Univerziteta u Bazelu, nadogradio je pogled na Skite novim saznanjima. U žurnalu PLOS One oni pružaju detaljan uvid u ishranu grupa iz skitske ere.
Zubni plak kao biološki arhiv
Istraživački tim, koji su predvodili Jaruška Pecnik i dr Ševan Vilkin sa Univerziteta u Bazelu, ispitao je mineralizovani kod 28 individua pronađenih na lokalitetima Bilsk i Mamaj-Gora u današnjoj Ukrajini. Zubni plak služi kao biološki arhiv ishrane pojedinca, jer zarobljava sićušne tragove konzumirane hrane.
Koristeći paleoproteomsku analizu, metodu koja identifikuje očuvane proteine, istraživači su po prvi put uspeli da utvrde koje su mlečne proizvode životinjskog porekla skitske zajednice zapravo konzumirale i od kojih vrsta su oni poticali. Pronašli su proteine kod šest osoba koji ukazuju na konzumaciju mleka i prerađenih mlečnih proizvoda od preživara kao što su goveda, ovce i koze. U jednom slučaju uspeli su da otkriju i kobilje mleko. Zbog istorijskih izvora i ranije se verovalo da su Skiti konzumirali kobilje mleko, ali za to nije bilo direktnih dokaza.
– Otkrivanje proteina kobiljeg mleka u drevnom zubnom plaku ljudi koji su živeli tokom skitskog perioda je važno saznanje. To pokazuje da konji nisu korišćeni samo za transport, ratovanje ili u simboličke svrhe, već su, barem povremeno, bili i deo sistema ishrane – rekla je Jaruška Pecnik.
Međutim, činjenica da su proteini kobiljeg mleka otkriveni u ostacima samo jedne osobe otvara nova pitanja. Na primer, da li je to posledica nestabilnosti očuvanih proteina ili to ukazuje na određene kulturne prakse. Podela stoke u odnosu na društvenu hijerarhiju bila bi zamisliva opcija, na primer.
Rezervoar lične istorije
Studija takođe otvara nove perspektive u pogledu metodologije.
– Mineralizovani zubni plak je izvanredan rezervoar lične istorije. Pošto se zubni plak postepeno formira i mineralizuje tokom čovekovog života, on nam omogućava veoma direktan uvid u hranu koja se zaista konzumirala – mimo opštih pretpostavki o načinu života ili ekonomskim sistemima – rekao je Ševan Vilkin.
Istraživači naglašavaju da su ovi nalazi samo prvi korak. Iako studija pruža jasne dokaze o konzumaciji različitih mlečnih proizvoda, ona još ne daje potpunu sliku ishrane skitskih zajednica. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se bolje razumele regionalne razlike, društveni faktori i promene tokom vremena. Buduće studije će morati da analiziraju zubni plak kod znatno većeg broja pojedinaca iz različitih regiona evroazijske stepe kako bi se dalje istražili složeni i dinamični sistemi ishrane stepskih naroda gvozdenog doba.
Otac istorije o skitskom običaju
Herodot, otac istorije, veliki deo svojih Istorija posvetio je upravo Skitima – zabeležio je predanja o njima, opisao zemlju na kojoj žive, njihova božanstva, ratne običaje, proročanstva i ratove sa Persijancima.
„Skiti pričaju za sebe da su najmlađi narod na svetu, a postali su ovako. U njihovoj zemlji, koja je bila pusta, rodio se prvi čovek kome je bilo ime Targitaj. Kažu da su roditelji ovog Targitaja bili Zevs i kći reke Boristena. To im ja ne verujem, ali oni to uporno tvrde“, naveo je otac istorije.
Ono što je zanimljivo za ovo istraživanje jeste da je upravo Herodot opisao da su Skiti pili kobilje mleko, pa je ovo još jedna velika potvrda zapisa oca istorije.
„Skiti iskopaju oči svim svojim robovima radi mleka od koga žive, a pripremaju ga ovako. Uzimaju cevi od kosti, koje su jako slične frulama, ture ih odostrag u polni ud kobile i duvaju (ustima). I dok jedni duvaju, drugi muzu. Kažu da to čine zato što od duvanja nabreknu žile u kobile i otpusti joj se vime. Kad su sa mužom gotovi, uliju mleko u velike drvene posude, te se slepci poređaju oko posuda i mućkaju mleko, pa ono mleko koje se skuplja na površini posude kupe i smatraju ga najboljim, a onu tekućinu ispod površine smatraju lošijom. Eto, zato Skiti oslepljuju svakog čoveka koga zarobe. Oni se ne bave zemljoradnjom nego su stočari“, napisao je Herodot.
Pre nešto više od dve godine nova istraživanja dokazala su i da Herodot nije ni lagao, ni preterivao u tvrdnjama da su Skiti od koža ubijenih neprijatelja pravili trofejnu opremu.
(Telegraf Nauka/Universität Basel)
Povezane vesti
„Priča o miru koristi se kao oruđe rata i sticanja moći“: Profesor analizirao „mirotvorce“ od Rima do danas
Čudo na Sulavesiju! Ovo je otkriveni kompleksni crtež koji može obrisati sve što znamo o razvoju ljudske vrste
Drevni zubi su prava arhiva informacija o životima ljudi gvozdenog doba
„Mihailo kralj Slovena“: Ovako je papa, na današnji dan, priznao vladarsku titulu prvom srpskom kralju
Video: Posetili smo „najstariju piramidu na svetu“
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Milica
Priča koja ne treba da se priča... Užas. Šta je bilo pre, a šta nas tek čeka. Greška prirode je čovek.
Podelite komentar