Rešena misterija drevnog ratničkog kanua? Otisak prsta pronađen na čamcu starom 2.400 godina

Jortspringski čamac, veliki drveni kanu star oko 2.400 godina, otkriven je na danskom ostrvu Als početkom prošlog veka. I od tada on zbunjuje istoričare koji nisu znali ko ga je napravio i gde. Ipak, istraživanje Mikaela Fovela sa Univerziteta Lund u Švedskoj, objavljeno u žurnalu PLOS One, baca i novo svetlo na ovaj praistorijski čamac, piše ScienceDaily.

Arheolozi veruju da je kanu koristila grupa ratnika koja je napala ostrvo, ali je na kraju poražena. Iako je oružje pronađeno uz plovilo bilo tipično za to vreme i široko korišćeno širom severne Evrope, istraživači su se dugo mučili da precizno utvrde odakle su ovi ratnici potekli ili kada su sagradili čamac.

Preporučujemo

Da bi odgovorio na ta pitanja, istraživački tim je ispitao ranije neproučene materijale pronađene uz plovilo, uključujući užad i zaptivnu smolu za hidroizolaciju. Koristili su datiranje radioaktivnim ugljenikom da odrede starost i primenili gasnu hromatografiju – masenu spektrometriju kako bi identifikovali hemijski sastav zaptivnog materijala. Njihova analiza je pokazala da je materijal za hidroizolaciju napravljen od životinjske masti pomešane sa borovom smolom.

Tokom 1. milenijuma pre nove ere, borove šume su bile retke u Danskoj. Iako je moguće da je borova smola nabavljena putem trgovine, prostrane borove šume su rasle duž delova obale Baltičkog mora istočno od Danske. Ovi dokazi ukazuju na to da je čamac možda konstruisan u nekom od tih istočnih regiona. Ako je to tačno, plovilo i njegova posada su verovatno prešli značajan deo otvorenog mora da bi stigli do Alsa, što ukazuje na pažljivo planiranu i organizovanu vojnu ekspediciju.

Datiranje radioaktivnim ugljenikom užadi i zaptivnog materijala ukazuje na to da je čamac sagrađen između 4. i 3. veka pre nove ere. Taj vremenski okvir se poklapa sa ranijim datiranjem drvenih ostataka sa lokaliteta Jortspring.

Jedno od najupečatljivijih otkrića bio je delimičan ljudski otisak prsta sačuvan u zaptivnom materijalu. Iako istraživači ne mogu tačno da utvrde ko ga je ostavio, veruju da je možda utisnut u smolu tokom popravke koju je obavljao član posade. Kako je tim objasnio, ovaj trag možda „pruža direktnu vezu sa moreplovcima ovog drevnog plovila“.

- Nova analiza najstarijeg skandinavskog čamca od dasaka dovodi nas korak bliže rešavanju 100 godina stare misterije o poreklu ovog drevnog plovila. Koristeći najsavremenije naučne metode, istraživači su locirali region Baltičkog mora kao mesto na kome je verovatno napravljen čamac star oko 2.400 godina, dok su istovremeno otkrili otisak prsta koji je drevni moreplovac ostavio u smoli korišćenoj za hidroizolaciju plovila. Pronalaženje otiska prsta na fragmentima smole sa čamca bilo je veliko iznenađenje za nas. Otisci prstiju poput ovog su izuzetno neuobičajeni za ovaj vremenski period. Sjajno je što smo pronašli direktnu vezu sa jednom od osoba koje su koristile ovaj drevni čamac – naveli su istraživači.

Prema rečima istraživača, jortspringski čamac je koristila mala vojska osvajača koja je napala ostrvo Als u južnoj Danskoj pre više od 2.000 godina.

- Osvajači su poraženi, a lokalni branioci su potopili čamac u močvaru kao žrtveni dar u znak zahvalnosti za pobedu. Otkako je čamac iskopan iz močvare početkom 1920-ih, pitanje odakle su osvajači došli bilo je otvorena misterija. Oružje koje su koristili, a koje je pronađeno u čamcu, bilo je prilično uobičajeno za to vreme i koristilo se širom severne Evrope, dajući nam malo smernica o njihovom poreklu. Tokom proteklih 100 godina predloženo je nekoliko različitih teorija o poreklu čamca, pri čemu su neki naučnici sugerisali da je posada čamca došla iz severne Nemačke ili možda iz drugog dela današnje Danske. Sada nam naša naučna analiza materijala za zaptivanje čamca daje prvi veliki novi trag u više od jednog veka. Čamac je bio izolovan smolom od borova, koji su bili retki i u Danskoj i u severnoj Nemačkoj tokom prvog milenijuma pre nove ere. Tvrdimo da to znači da su čamac i njegova posada najverovatnije došli sa istoka, sa obala Baltičkog mora gde su borove šume bile zastupljenije – objasnili su istraživači.

Oni su i objasnili zašto je datiranje čamca bilo izazovno.

- Čamac je iskopan pre nego što su bile dostupne moderne metode datiranja, a većina materijala sa čamca je odmah konzervirana korišćenjem hemikalija koje onemogućavaju datiranje radioaktivnim ugljenikom. Međutim, pretražujući arhive, uspeli smo da pronađemo originalnu užad koja nije bila konzervirana. Dobili smo datum iz užadi koji je pokazao vremenski raspon između 381. i 161. godine pre nove ere, potvrđujući da čamac potiče iz prerimskog gvozdenog doba – naveli su istraživači.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)