Misterija 77 iskasapljenih tela u Gomolavi: Beba i 51 dete ubijeni u masakru pre 2.800 godina, motiv nepoznat

Arheolozi su na nalazištu Gomolava, blizu Hrtkovaca, još početkom sedamdesetih godina otkrili 77 tela u masovnoj grobnici sa pogledom na okuku Save. Ostaci su bili stari više od 2.800 godina, a polovina sahranjenih u trenutku smrti bila je mlađa od 12 godina, pa je sve je ukazivalo na posledice prirodne katastrofe ili bolesti, na primer kuge smrtonosne za najmlađe i najslabije članove zajednice.

Međutim, kada je pre 7 godina tim arheologa počeo da ispituje ove ostatke, sada smeštene u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, ispostavilo se da je u pitanju nešto mnogo mračnije – svi su bili žrtve masakra i velikog zločina iz gvozdenog doba. Kako je Telegraf Nauka već pisao, obrazac povreda pokazuje da je „nasilje bilo brutalno, namerno i efikasno“.

Šta je Gomolava?

Gomolava je višeslojno arheološko nalazište na levoj obali Save, u blizini Hrtkovaca. Kako piše na sajtu Spomenici kulture Srbije Srpske akademije nauka i umetnosti, to je naselje tipa „tel”, na kome su zabeleženi horizonti stanovanja iz kasnovinčanskog, eneolitskog, ranog bronzanog i gvozdenog doba.

„Prva iskopavanja vršena su 1904, a od 1953. godine počinju sistematska istraživanja koja, sa prekidima, traju do danas. Prvo naselje obrazovano je tokom mlađeg neolita, a činile su ga velike kuće pravougaonih osnova, koje su građene od drveta i gline. Naselje je stradalo u požaru; na njegovim ostacima podizali su svoja staništa doseljenici sopotsko-leđelske kulture, a potom i zajednice badenske, kostolačke i vučedolske kulture. U bronzanom dobu nosioci vatinske i belegiške kulture obrazovali su naselja od trošnih, poluukopanih koliba. Tokom starijeg gvozdenog doba pleme, poreklom sa istoka, živi u skromnim kolibama. Dominantni horizonti su iz mlađeg gvozdenog doba. U njima su otkrivene kuće građene od pletera i lepa i veliki broj keramičkih peći i jama sa bogatim autohtonim materijalom i italskim importom. U podnožju Gomolave je velika rimska nekropola. Od 12. do 15. veka na Gomolavi se nalazila seoska nekropola sa grobljanskom crkvom,“ navodi se.

Motivacija za masovno nasilje

- Narativi o motivacijama i uslovima za masovno nasilje, kao trajnoj odlici konflikata kroz ljudsku istoriju, evoluirali su u pogledu složenosti. Žrtve ovih događaja su ključne za razumevanje evolucije i transformativne moći nasilnog ponašanja, od vremena kada se ono razvijalo od jednostavnog međugrupnog sukoba do strateški osmišljenog masovnog nasilja. Ovde predstavljamo rezultate bioarheološke studije 77 i biomolekularne analize 25 individua iz masovne grobnice iz 9. veka pre nove ere sa lokaliteta Gomolava u Panonskoj niziji. Lokalitet se nalazi na preseku složenih društveno-prostornih odnosa, različitih kulturnih tradicija i vrednosti, i suprotstavljenih ideologija o korišćenju prostora. Pokazujemo da prekomerno smrtonosno nasilje, izvršeno uglavnom nad ženama i decom, ukazuje na selektivnu demografsku usmerenost. Ljudi sahranjeni zajedno delili su malo genetskih veza, čak i onih dalekih, pa njihovo ubistvo predstavlja upečatljiv dokaz o epizodi međuregionalnog sukoba i suštinskoj agresivnoj promeni u moći, nasilju i rodnim odnosima u regionu. Gomolava pruža dokaze koji ukazuju na namerno uništenje odabranih delova regionalne populacije kao motivacije za masovno nasilno ponašanje u kasnijoj praistorijskoj Evropi. Takođe, ovo istraživanje baca novo svetlo na socioekonomski uticaj i važnost žena i mladih osoba u kasnijoj evropskoj praistoriji – naveli su istraživači u studiji objavljenoj u žurnalu Nature Human Behaviour.

Tragovi masovnog nasilja

Kako dodaju, masovno nasilje ostavlja tragove u bioarheološkim ostacima, uključujući i masovne grobnice, „fenomen koji je star otprilike 10.000 godina i povezan sa društvima lovaca-sakupljača“. Rano kolektivno nasilje predstavljalo je ubijanje muškaraca, žena i dece i bilo je verovatno rezultat sporadičnih i lokalizovanih sukoba poput pljačkaških pohoda. Zemljoradnja došla je u Evropu u 7. milenijumu pre nove ere, posle čega su dokazi o masovnom nasilju postali češći i veći.

- Od sredine 4. milenijuma pre nove ere legitimizovano nasilje postalo je trajno urezano u društva institucionalizacijom specijalizovanih ratničkih uloga. U 2. milenijumu pre nove ere napredak mačeva, štitova, kopalja i sekira od bronze promenio je način borbe, iako su organska oružja poput toljaga ostala u upotrebi. S tim, broj pojedinaca koji učestvuju u borbama je skočio, a strateški važno nasilje i geografija nasilnih sukoba su se širili, pa je dolazilo i do bitaka sa nekoliko hiljada boraca. Vojske nastaju sa specifičnim ciljem u kasnom 2. i ranom 1. milenijumu pre nove ere i verovatno je da se ubistvo u Gomolavi desilo u takvom okruženju, pre nastanka stalne vojske – naveli su istraživači u studiji.

- Očekivali smo da otkrijemo zajednicu sela iz koje su svi umrli od neke iznenadne bolesti – rekao je za Science Beri Maloj, arheolog sa Univerzitetskog koledža u Dablinu i koautor rada.

Pogubljenje i tragovi

Bioarheološkinja Linda Fibiger, koautorka sa Univerziteta u Edinburgu, rekla je da je iznenađena time što je jedno od pet tela imalo tragove traume – slomljenu glavu, posekotine, strele… Kako mnoge fatalne povrede ne ostavljaju trag na skeletu, ona zaključuje da su sve žene i deca u ovoj masovnoj grobnici pogubljena.

To je predstavljalo pravu zagonetku. Bez obzira na to da li su neprijatelji ili saveznici, žene i deca su vredan resurs u praistoriji, oni predstavljaju budućnost zajednice i, u najgorem slučaju, korisni su za prisilni rad. Njihovo masakriranje je čudan izbor, piše Science.

Nije bilo rodbinskih veza

Genetske analize dovele su do još većeg iznenađenja. Osim jedne majke sa dve ćerke, niko drugi od preostale 74 osobe u grobni nije bio u rodbinskim vezama, što bi se očekivalo u slučaju napada na selo ili klan. Hemijski izotopi iz njihovih zuba pokazuju da nisu iz Gomolave i da su odrasli hraneći se različitom hranom.

- Ovi ljudi su imali detinjstvo u različitim krajevima i imali su različitu ishranu. Ne znamo da li su živeli zajedno u vreme masakra, ali mislimo da su bili deo jedne šire regionalne populacije – rekla je Miren Iraeta Orbegozo, genetičarka sa Univerziteta u Lozani i koautorka studije.

Maloj objašnjava da možda nije reč o žrtvama iz jednog jedinog sela, već da je reč o ljudima iz različitih sela ubijenih na istom mestu i u isto vreme. Grobnica je nastala u vreme previranja u Panonskoj niziji, kada su grupe počele da eksperimentišu sa stočarstvom i zemljoradnjom i počele da grade utvrđena naselja, a Gomolava i Sava su predstavljali prirodnu granicu.

Šta je motiv?

Najbolja pretpostavka tima istraživača je da su ljudi koji su bežali od previranja ili sukoba na drugim mestima u regionu uhvaćeni na Gomolavi i da ih je ubila suparnička grupa. Ali za Marija Gavranovića, arheologa Austrijskog arheološkog instituta, koji nije učestvovao u istraživanju, „to nije obično pogubljenje neprijatelja ili suparničkih grupa“. Grobnica se nalazi na vrhu mnogo starije naseobinske humke koja predstavlja upečatljiv lokalni orijentir u inače ravničarskom predelu. Mrtvi su bili pažljivo poređani u plitku kružnu jamu prečnika svega tri metra. Kosti goveda i ovaca sugerišu da je sahrana bila praćena prinosom hrane ili žrtvovanjem životinja. Među kostima su pronađeni i lični ukrasi poput broševa, karika za kosu, narukvica i prstenja, što ukazuje na to da tela nisu bila opljačkana.

- Da je jedini motiv bio uklanjanje suparničkih grupa, to ne biste uradili na ovaj način – rekao je za Science Gavranović.

Maloj navodi da je pokolj mogao imati ideološko ili simboličko značenje. Žrtve su odabrane, a njihova tela aranžirana na humki na sličan način na koji bi se ostava oružja ili druge dragocenosti razmetljivo prikazale, a zatim uništile, kako bi se demonstrirali bogatstvo i moć. To je mogla biti poruka s ciljem da se zastraše potencijalni konkurenti u vreme društvenih previranja.

- Oni pokušavaju da pokažu da imaju moć da se otarase stvari koje bi bilo vredno zadržati - kaže on.

Fibigerova dodaje da su ubice možda ciljale žene i decu kako bi udarile u same korene suparničkih zajednica.

- Žene i deca... imaju aktivnu ulogu i značaj u prenošenju tradicije. Deca su budućnost društva, a sve to je ovim činom oduzeto – rekla je ona.

Među žrtvama i beba

Bioarheološka analiza 77 tela pokazala je da je reč o 40 osoba starih od jedne do 12 godina, 11 adolescenata (od 13 do 17 godina) i 24 punoletne osobe, kao i o jednoj bebi. Kod 72 osobe određen je pol pomoću DNK ili analize peptida, utvrđeno je da je 51 osoba bila ženskog pola. Od 24 odrasle osobe, 21 je bila ženskog pola, a isti je slučaj sa 7 od 10 adolescenata i 23 od 37 osoba starih od 1 do 12 godina.

„Nedostatak mladih žena u drugim masovnim grobnicama povezan je sa njihovom reproduktivnom vrednošću, zbog čega je njihovo prisustvo u Gomolavi izuzetno“, navodi se u studiji.

Kako se navodi, grobnica je jedinstvena u evropskoj praistoriji, a jedina koja može da se poredi je iz 4. ili 5. veka pre nove ere otkrivena na brdu Fin Kop u Engleskoj, gde su bile isključivo žena i dece.

Kako navodi Nature, iako studija ne može da odgovori na pitanje ko je ubio i ko je sahranio žrtve, daje novi uvid u Evropu gvozdenog doba. Autori spekulišu da su mnoge žrtve bile deo migrantskih grupa koje je privlačila nova zemlja ili ih je neko naterao na seobu.

(Telegraf Nauka/Science/Nature)