„Sve je počelo s reketiranjem u mafijaškom stilu“: Otkriven pravi razlog nastanka ovih država?

Globalizacija, migracije, klimatske promene i ratovi – države su trenutno pod ogromnim pritiskom na mnogim frontovima. Razumevanje sila koje su inicijalno dovele do nastanka prvih država u istoriji moglo bi da pomogne u razumevanju zašto je tako, napisali su Kristofer Opi, profesor evolucione antropologije Univerziteta u Bristolu, i Kventin Daglas Atkin, profesor psihologije Univerziteta u Oklandu, u tekstu za The Conversation, koji prenosimo u celosti:

Dugo nakon što su se ljudi pojavili kao vrsta, živeli smo uglavnom u malim i egalitarnim društvima zasnovanim na usmenom predanju. Stvari su počele da se menjaju u osvit holocena, kada je niz klimatskih, društvenih i tehnoloških promena doveo do pojave prvih država pre oko 5.000 godina.

Preporučujemo

Najranija poznata država nastala je u Mesopotamiji, današnjem južnom Iraku, a sledile su države u Egiptu, doli Inda, Kini i Srednjoj Americi. Dugo se smatralo da je razvoj poljoprivrede podstakao nastanak ovih ogromnih društava. Međutim, postoji jaz od 4.000 godina između širenja poljoprivrede (pre oko 9.000 godina) i osnivanja najranijih država, zbog čega je ova veza pod znakom pitanja.

Jedna teorija sugeriše da je intenziviranje poljoprivrede podstaklo stvaranje država. Kada su počeli da se koriste đubrenje i navodnjavanje, stvoren je višak koji su elite mogle da prisvoje kako bi izgradile i održavale države.

Ipak, alternativno gledište, koje je prvi izneo antropolog Džejms Skot, dobija na značaju. Ono navodi da države nisu nastale zbog poljoprivrede uopšte, već da su se, gotovo bez izuzetka, formirale u društvima koja su uzgajala žitarice.

Biljke poput pšenice, ječma, pirinča i kukuruza rastu iznad zemlje, sazrevaju u predvidivo vreme, a zrna koja proizvode se lako skladište. To ih čini savršenim za sisteme oporezivanja za koje Skot tvrdi da su podstakli formiranje država.

Prema Skotovom mišljenju, reketiranje u mafijaškom stilu primoravalo je ljude da proizvode žito, a od njega se naplaćivao porez i to je korišćeno za dalju eksploataciju. Skot veruje da su ti sistemi reketiranja zapravo bili prvobitne države.

U međuvremenu, pismo je izmišljeno i usvojeno kao sistem za beleženje tih poreza. Kada su se države formirale, pismo je imalo ogroman uticaj na strukturu i institucije tih društava. Države, koje su kontrolisale veoma male elite, koristile su pismo za izgradnju institucija i zakona radi održavanja ekstremne hijerarhije.

Testirali smo ove ideje kombinujući podatke iz stotina društava širom sveta sa globalnim stablom jezičkih porodica koje predstavlja predačke odnose između tih društava. Zatim smo koristili matematički model da procenimo tvrdnje o tome kako su se državnost i njeni mogući pokretači razvijali duž grana ovog stabla.

Naši rezultati pokazuju da je intenzivna poljoprivreda, s đubrenjem i navodnjavanjem, podjednako mogla da bude i uzrok i posledica formiranja države i uvođenja poreza.

Pronašli smo i jaku vezu između poljoprivrede koja ne uključuje žitarice i formiranja država. Međutim, usevi kao što su povrće, voće, korenasto bilje, bilo je teško oporezovati kad su se države formirale. Ovo je u skladu sa idejom da su države u nastajanju favorizovale žitarice u odnosu na druge oblike poljoprivrede zbog njihovog potencijala za oporezivanje.

Pokušaj testiranja uzročnih tvrdnji o složenim društvenim promenama u dalekoj prošlosti je po prirodi neizvestan, ali naši rezultati pružaju nove dokaze u prilog Skotovoj teoriji – da je uzgoj žitarica podstakao formiranje država, i da je pismo, izmišljeno i usvojeno radi beleženje poreza, a zatim korišćeno od strane država da se održe kroz veoma hijerarhijski sistem zakona i društvenih struktura.

Naša otkrića takođe ističu širu vezu između društvenih sistema i načina informisanja.

Iako je pismo nastalo u vreme nastanka prvih država, smatra se da je tek izum štamparske mašine u srednjovekovnoj Evropi bio ključan za niz društvenih pojava koje su usledile. Kako je mnogo veći broj ljudi postajao pismen, informacije su postale i lakše i jeftinije za širenje. Zauzvrat, masovnom obrazovanju, koje je postalo obavezno krajem 19. veka u Engleskoj i mnogim drugim zemljama, ponekad se pripisuje zasluga za uspon opšteg prava glasa i nastanak moderne demokratije.

Ova promena u sistemu informisanja društava jasno je imala dubok uticaj na funkcionisanje države, ali pismo je oduvek bilo sistem koji kontroliše mala elita. Čak i nakon pojave masovne pismenosti u mnogim zemljama, izdavači, radeći u okviru državnih pravila, vršili su kontrolu i uticaj na to kako i šta čitamo.

Ovo nam pomaže da razumemo trenutnu zabrinutost oko destabilizacije modernih država. Digitalne tehnologije i veštačka inteligencija (AI) poremetili su način na koji stvaramo, čuvamo i širimo informacije, globalizacija i kriptovalute remete naše poreske sisteme, a naša poljoprivredna proizvodnja je pod pritiskom zbog klimatskih promena.

Može delovati kao da su to dva različita sveta, ali izazovi i izbori sa kojima se države danas suočavaju odvijaju se još od nastanka najranijih država, pre više hiljada godina.

(Telegraf Nauka/The Conversation)