„Ovo je prvi slučaj!“ Laser otkrio tajnu strukture stare 3.000 godina: Ona prikazuje nešto potpuno neverovatno

U meksičkoj državi Tabasko u leto 2020. međunarodni tim arheologa pronašao je najveću do sada poznatu monumentalnu građevinu drevnih Maja. Ovaj spomenik nazvan Agvada Feniks dugačak je više od 1,5 kilometara, širok oko 300 metara, a visok između 9 i 15 metara. Datiran je oko 1000. godine pre nove ere, saopštio je Univerzitet u Arizoni.

Za pet godina od otkrića, tim koji predvode profesor antropologije Takeši Inomata i profesorka antropologije Danijela Trijadan prikupio je dokaze o Agvadi Feniks i okolini, otkrivši skoro 500 sličnih, manjih lokaliteta u jugoistočnom Meksiku.

Preporučujemo

Sada su Inomata i njegov tim otkopali najnoviji i najjasniji dokaz da je Agvada Feniks bio kosmogram - model koji predstavlja red svemira, viđan i na drugim majanskim nalazištima. To bi ga moglo učiniti jednim od najznačajnijih ceremonijalnih mesta na području Maja. Najnovija iskopavanja otkrila su jamu u obliku krsta, koja je sadržala skup ceremonijalnih artefakata, pružajući neviđene informacije o ranim ritualima Maja. Novi nalazi objavljeni su u žurnalu Science Advances.

Studija, rekao je Inomata, predstavlja dalji dokaz koji se protivi dugogodišnjem uverenju da su se mezoameričke kulture postepeno razvijale, gradeći sve veća naselja, poput Tikala u Gvatemali i Teotihuakana u centralnom Meksiku, čije su piramidalne građevine danas ikone Srednje Amerike. Agvada Feniks prethodi procvatu tih gradova za skoro hiljadu godina – i jednako je veliki ili veći od svih njih.

- Ono što otkrivamo je da se na početku 1000. godine pre nove ere dogodio „veliki prasak“ izgradnje, za koji niko nije znao. Ogromno planiranje i izgradnja zaista su se dogodili na samom početku - rekao je Inomata.

„Ovo je prvi slučaj“

Inomata i njegove kolege su prvi put pronašli tragove Agvade Feniks 2017. godine koristeći LiDAR. Tehnika koristi lasere iz aviona koji preleće iznad da bi skenirao džunglu i šumu i kreirao 3D mape ljudskih struktura.

Tim je već koristio lidar 2015. godine u obližnjoj Gvatemali kako bi otkrio rane konstrukcije na majanskom lokalitetu Ceibal. Aguada Feniks je bila slično uređena kao Sejbal, rekao je Inomata.

U Agvadi Feniks, centralna linija spomenika poklapa se sa izlaskom sunca 17. oktobra i 24. februara – period od 130 dana koji verovatno predstavlja polovinu 260-dnevnog ciklusa mezoameričkog ritualnog kalendara, objasnio je Inomata, na osnovu analiza kolega koji su stručnjaci za drevnu astronomiju. Ovaj raspored je sličan drugim majanskim lokalitetima koji su takođe imali ceremonijalne zbirke, dodao je, dajući istraživačima nagoveštaj da bi mogli pronaći nešto slično u Agvadi Feniks, na onome što je sada ruralno rančersko zemljište u istočnom Tabasku.

Tim je koristio datiranje pomoću radioaktivnog ugljenika za određivanje starosti jame i građevinskih slojeva iznad nje. Istraživači su takođe analizirali fragmente keramičkog materijala koji su pomogli u datiranju.

Njihov prvi značajan nalaz bile su brojne sekire napravljene od žada, koje su istraživači prepoznali iz prethodnih iskopavanja kao ceremonijalne.

- To nam je pokazalo da je ovo zaista važno ritualno mesto - rekao je Inomata.

Dok su dalje iskopavali jamu, tim je pronašao ornamente izrezbarene od žada i veruju da predstavljaju krokodila, pticu i ženu koja rađa. Na dnu jame nalazio se manji krst, gde su pronašli mineralne pigmente – male gomile plave, zelene i žućkaste zemlje – raspoređene tako da odgovaraju kardinalnim pravcima.

- Znali smo da postoje specifične boje povezane sa specifičnim pravcima, i to je važno za sve mezoameričke narode, čak i za domorodačke narode u Severnoj Americi. Ali nikada nismo imali stvarni pigment postavljen na ovaj način. Ovo je prvi slučaj da smo pronašli te pigmente povezane sa svakim specifičnim pravcem. Dakle, to je bilo veoma uzbudljivo - rekao je Inomata.

Graditelji su, sumnjaju istraživači, rasporedili pigmente i druge materijale kao ponudu, a zatim je zatrpali peskom i zemljom. Datiranje radioaktivnim ugljenikom pokazuje da zbirka datira iz perioda između 900. 845. godine pre nove ere. Ljudi su se verovatno vraćali na lokalitet za kasnije rituale kako bi ostavili predmete od žada.

Studija je takođe otkrila mrežu uzdignutih puteva i udubljenih koridora koje su graditelji Agvade Feniks koristili za hodanje do i kroz lokalitet, kao i kanale i branu za preusmeravanje vode iz obližnje lagune. Putevi, koridori i kanali pratili su ose koje su se pružale paralelno sa orijentacijom Agvade Feniks prema suncu i protezale se čak šest milja od glavnog platoa naselja.

Monumentalna dostignuća bez jednog vladara

Dok su nekim lokalitetima, poput Tikala u Gvatemali, vladali izuzetno moćni kraljevi, tim do sada nije pronašao dokaze da je Agvada Feniks izgrađena po tom modelu. Inomatina teorija je da je naselje imalo vođe, ali pre intelektualce koji su vršili astronomska posmatranja i vodili dizajn i planiranje lokaliteta.

- Ove vođe nisu imale moć da prisiljavaju druge ljude. Većina je verovatno došla dobrovoljno, jer im je ova ideja izgradnje kosmograma bila veoma važna, pa su radili zajedno - dodao je Inomata.

Ksanti S. Sebalos Pezina, doktorantkinja na Univerzitetu u Arizoni i koautor studije, pomogla je u iskopavanju manjeg kompleksa unutar Agvade Feniks. Sebalosova, koja je odrasla u Meksiku, posetila je brojne majanske lokalitete kao arheolog. Gledajući Inomatinu LiDAR mapu Aguade Feniks, ona je rekla da je i dalje zapanjena koliko je Aguada Feniks prostrana i kako je izmicala istraživačima tako dugo.

- Mislim da je vrlo kul što nove tehnologije pomažu u otkrivanju ovih novih tipova arhitektonskih aranžmana. A kada to vidite na mapi, veoma je impresivno da su se u srednjem pretklasičnom periodu ljudi bez centralizovane organizacije ili moći okupljali da bi obavljali rituale i gradili ovu masivnu građevinu - rekla je Ceballos.

Inomata je rekao da nalazi iz Aguade Feniks imaju jasne implikacije o tome kako se moderno društvo može razvijati.

- Ljudi imaju ideju da su se određene stvari dešavale u prošlosti – da su postojali kraljevi, i kraljevi su gradili piramide, i tako u modernim vremenima, potrebni su vam moćni ljudi da biste postigli velike stvari. Ali kada vidite stvarne podatke iz prošlosti, to nije bilo tako. Dakle, ne trebaju nam zaista velike društvene nejednakosti da bismo postigli važne stvari – naglasio je Inomata.

(Telegraf Nauka/A News/University of Arizona)