Mala glinena tablica krije velike drevne tajne

U trenutku kada smo navikli da kupovinu obavljamo jednim klikom, teško je zamisliti da su ljudi pre 4.000 godina beležili svoje transakcije na glinenim pločica veličine dlana. Ipak, upravo takav trag prošlosti otkriven je na nalazištu Eski Alalah u današnjoj Turskoj, gde su arheolozi pronašli malenu, ali izuzetno značajnu tablicu ispisanu akadskim klinastim pismom. Iako teži svega 28 grama i dimenzija je tek 4,2 sa 3,5 centimetara, ova pločica pruža dragocen uvid u ekonomske i društvene tokove kasnog bronzanog doba, piše Popular mechanics.

Prema rečima turskog ministra kulture i turizma Mehmeta Ersoja, tablica potiče iz 15. veka pre nove ere, a prve analize pokazuju da je reč o svojevrsnom računu za veliku kupovinu nameštaja.

Preporučujemo

Na tekstu rade lingvisti i stručnjaci iz Ministarstva kulture i turizma, u saradnji sa profesorom Džejkobom Lauingerom i doktorandkinjom Zejnep Turker sa Univerziteta Džons Hopkins. Dosadašnji prevodi otkrivaju detalje o nabavci više komada drvenih stolova, stolica i taburea, ali i o samim akterima trgovine.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da se u takvim zapisima cena nameštaja najčešće nije izražavala u novcu kakav mi poznajemo, već kroz naturalnu razmenu ili određenu količinu srebra i bakra. Ponekad su beležene i kazne u slučaju kašnjenja isporuke, što pokazuje da su ljudi i pre četiri milenijuma pravili ugovore slične današnjim, sa preciznim obavezama i rokovima.

Važnost ovog otkrića ne leži samo u sadržaju tablice, već i u njenom kontekstu. Alalah je u bronzanom dobu imao strateški položaj na trgovačkom putu, što ga je učinilo jednim od centara trgovine u Anadoliji. Transakcije poput ove pokazuju da je sistem kupovine i prodaje bio dobro organizovan i da su postojali razvijeni mehanizmi beleženja ekonomske aktivnosti. U prilog tome govore i raniji nalazi iz istog područja — među kojima je posebno upečatljiva tablica otkrivena 2023. godine, koja dokumentuje kupovinu čitavog grada.

Arheološki lokalitet Eski Alalah, poznat i po istraživanjima slavnog britanskog arheologa Leonarda Vulija iz 1930-ih, i dalje krije brojne tajne. Svaka nova pločica poput ove, pruža mogućnost da se rekonstruše mozaik života ljudi koji su živeli pre četiri milenijuma. Tablica iz Alalaha, iako mala, predstavlja ključ za razumevanje šire slike o načinu funkcionisanja privrede, organizacije društva i državnog aparata kasnog bronzanog doba.

Otkrivanje ovakvih artefakata svedoči o kontinuitetu ljudske potrebe da evidentira, planira i kontroliše svakodnevne obaveze. Naši savremeni računi, fakture i elektronske potvrde imaju svoje daleke pretke u glinenim pločicama poput ove. Na kraju, može se reći da iako današnje „liste kupovine“ deluju neuporedivo sofisticiranije, njihova suština ostaje ista — čovek od davnina traga za redom i sigurnošću u svojim ekonomskim poduhvatima.

(Telegraf Nauka / Popular mechanics)