Izvučen DNK iz Starog Egipta star 4.800 godina: Naučnici u šoku zbog 20% porekla ovog čoveka

Najstariji DNK osobe iz Starog Egipta, koja je živela pre između 4.500 i 4.800 godina, u vreme izgradnje prvih piramida, uspešno je izvučen i sekvenciran. Ovaj neverovatan poduhvat, koji je doveo do izuzetnih otkrića, opisan je u studiji objavljenoj u žurnalu Nature, saopštio je Institut Frensis Krik.

Kako se navodi, 40 godina nakon pionirskog pokušaja nobelovca Svantea Pebloa da izvuče drevni DNK iz ostataka osoba iz Starog Egipta, poboljšanja u tehnologiji omogućila su najnoviji poduhvat istraživača Instituta Frensis Krir i Liverpulskog univerziteta Džon Murs. Ovo je istovremeno prvi potpuni genom (kompletan set DNK individue) iz Starog Egipta.

Preporučujemo

Arheološki ostaci ukazivali su na to da je u ovo vreme bilo trgovačkih i kulturnih veza između Starog Egipta i Plodnog polumeseca (oblasti u kojoj je nastala civilizacija u Zapadnoj Aziji, a u koju neki istraživači ubrajaju i dolinu Nila).

Prvi genetski dokazi o vezama

Naučnici su verovali da su se u to doba razmenjivali predmeti, grnčarija, pa i sistemi pisanja. Međutim, genetski dokazi bili su ograničeni jer visoke temperature u ovim oblastima sprečavaju očuvanje DNK.

U ovoj revolucionarnoj studiji, istraživački tim je izvukao DNK iz zuba osobe sahranjene u Nuvajratu, selu koje se nalazi 265 kilometara južno od Kaira, a onda ga iskoristio za sekvenciranje genoma.

Osoba iz koje je izvučen DNK živela je na prelazu između dva perioda – ranodinastičkog doba i Starog carstva, a sahranjena je u keramičkoj posudi urezanoj u brdo. Sahranjena je pre nego što je veštačka mumifikacija postala standard u Starom Egiptu, pa je to možda sačuvalo DNK.

Genetski kod i tajna predaka

Genetski kod je analiziran i istraživači su otkrili da je većina predaka ove osobe bila poreklom iz Severne Afrike, ali da je preostalih 20 odsto predaka genetski povezano sa ljudima iz Plodnog polumeseca (bez Egipta) i to uglavnom iz Mesopotamije, gde je u ovo doba dominiralo Sumersko carstvo.

Ovo otkriće je genetski dokaz da su se ljudi selili u Egipat i mešali sa lokalnim stanovništvom u doba izgradnje prvih piramida.

Ispitivanjem hemijskih signala u zubima povezanih sa ishranom i okruženjem, istraživači su pokazali da je ova osoba najverovatnije odrasla u Egiptu.

Nakon toga su koristili dokaze iz njegovog skeleta da procene pol, starost, visinu, informacije o poreklu i načinu života. Oni ukazuju da je osoba bila muškarac, da je u trenutku smrti imala oko 60 godina, kao i da je radila kao grnčar.

Uklapanje tragova iz DNK

- Uklapanje svih tragova iz DNK, kostiju i zuba ove individue omogućilo nam je da dobijemo opširnu sliku o njemu. Nadamo se da će budući uzorci DNK iz Starog Egipta da nam otkriju kada je došlo do ovih migracija iz Zapadne Azije – rekla je Adelin Morez Džejkobs, istraživač Liverpulskog univerziteta Džon Murs, postdoktorand Instituta Frensis Krik i prva autorka studije.

Linus Girdland Flink, profesor Univerziteta u Aberdinu, istraživač Liverpulskog univerziteta Džon Murs i jedan od autora studije, rekao je da je ispitivana individua imala „izvanredno putovanje“.

- Živeo je i umro u kritičnom periodu promena u Starom Egiptu, a njegov skelet izvučen je 1902. i doniran je Svetskom muzeju u Liverpulu, gde je preživeo nemačka bombardovanja koja su uništila većinu ljudskih ostataka u kolekciji. Sada smo u mogućnosti da ispričamo deo njegove priče, otkrili smo da je deo njegovih predaka iz Plodnog polumeseca, što pokazuje da je bilo mešanja grupa u ovom periodu – rekao je on.

Sahrana i društveni status

Džoel Ajriš, profesor antropologije i arheologije na Liverpulskom univerzitetu Džon Murs i koautor studije, rekao je da tragovi na skeletu ukazuju da se osoba bavila grnčarstvom.

- Imajući to u vidu, sahranjen je kao pripadnik više klase, što nije očekivano za grnčara. Možda je bio izuzetno vešt ili je unapredio društveni status – dodao je on.

(Telegraf Nauka/The Francis Crick Institute)