DNK star 9.000 godina iz grobnice u Turskoj otkrio je nešto potpuno neočekivano: Vezano je za žene i devojčice

Drevna DNK iz grobnica iz kamenog doba u Turskoj konačno je stavila tačku na višedecenijsku debatu o tome da li je 9.000 godina star proto-grad Čatal Hojuk bio matrijarhalno društvo. Istraživanje je konačno potvrdilo ono što su stručnjaci dugo sumnjali: žene i devojčice bile su ključne figure u ovom poljoprivrednom društvu.

„Sa Čatal Hojukom sada imamo najstariji genetski utvrđen obrazac društvene organizacije u društvima koja proizvode hranu,“ rekao je koautor studije Mehmet Somel, evolucionarni genetičar sa Bliskoistočnog tehničkog univerziteta u Turskoj, u izjavi za Live Science putem mejla. „A ispostavilo se da je bio usmeren na žene.“

Preporučujemo

Novo istraživanje objavljeno je u četvrtak (26. juna) u časopisu Science.

Smešten u južnoj centralnoj Turskoj, Čatal Hojuk je podignut oko 7100. godine pre nove ere i bio je naseljen gotovo 1.000 godina. Ovo ogromno naselje - koje se prostiralo na 13,2 hektara - poznato je po kućama u koje se ulazilo kroz krovove, sahranama ispod podova kuća i bogatoj simbolici koja je uključivala živopisne murale i raznovrsne ženske figurine.

Kada je arheolog Džejms Melart prvi put iskopavao Čatal Hojuk ranih 1960-ih, brojne ženske figurine tumačio je kao dokaz da je reč o matrijarhalnom društvu koje je praktikovalo kult „boginje majke“, verovatno u pokušaju da se obezbedi dobra žetva nakon velike ekonomske tranzicije od sakupljaštva ka poljoprivredi zasnovanoj na žitaricama.

Devedesetih godina, arheolog sa Stenforda Jan Hodder preuzeo je iskopavanja i njegova istraživanja su umesto toga sugerisala da je društvo uglavnom bilo egalitarno, bez značajnih društvenih ili ekonomskih razlika između muškaraca i žena.

Kako bi dodatno ispitali društvenu organizaciju u Čatal Hojuku, u novoj studiji tim istraživača, među kojima su bili i Somel i Hodder, analizirao je DNK 131 skeleta datiranih između 7100. i 5800. godine pre nove ere, koji su bili sahranjeni ispod podova kuća.

Istraživači su povezali 109 osoba iz 31 objekta i otkrili da su svi članovi uže porodice (roditelji, deca i braća/sestre) sahranjivani zajedno u istoj kući, dok su članovi šire porodice (ujaci, tetke, nećaci, bake i deke) i trećestepeni rođaci (prvi rođaci, pradede i prabake) često bili sahranjivani u obližnjim kućama. Ovo sugeriše da su nuklearne ili proširene porodice imale ulogu u strukturi domaćinstava u Čatal Hojuku, napisali su istraživači.

Matrijarhat ili samo ženske loze?

Ali pojavila se još jedna zanimljiva tendencija u međugeneracijskim vezama sahranjenih u kućama, navode istraživači: bile su zasnovane prvenstveno na majčinskim lozama.

„Nismo posebno tražili ove materinske veze unutar kuća,“ rekao je Somel, ali „to jasno pokazuje da prakse usmerene na muškarce, koje su često dokumentovane u neolitskoj i bronzanom dobu Evrope, nisu bile univerzalne.“

Analiza drevne DNK takođe je otkrila biološki pol beba i male dece, što nije moguće odrediti samo na osnovu skeleta pre puberteta. Kada je pol dece utvrđen, istraživači su identifikovali obrazac poklona u grobnicama koji je bio povezan s devojčicama.

„Obrazac po kojem je devojčicama u grobove stavljano više poklona nismo očekivali,“ rekao je Somel.

Čatal Hojuk je najstarije društvo kod kog su DNK dokazi otkrili društvenu organizaciju usmerenu na žene.

„Koliko mi je poznato, ovo predstavlja prvi sistematski dokaz o kontinuirano matrilinearnom organizovanju neolitske zajednice,“ rekao je Jens Notrof, arheolog sa Nemačkog arheološkog instituta, koji nije bio uključen u istraživanje, u izjavi za Live Science.

„Radije smo koristili izraz ‘usmereno na žene’ umesto ‘matrilinearno’ jer se matrilinearno odnosi na to kako ljudi definišu srodstvo,“ rekao je Somel. „Domaćinstva u Čatal Hojuku mogla su biti matrilinearna, ali smatramo da je bolje koristiti opštije izraze. Uvek je dobro biti oprezan,“ dodao je.

Ali Benjamin Arbukl, arheolog sa Univerziteta Severne Karoline u Čepelu koji nije učestvovao u studiji, napisao je u komentaru u časopisu Science da „ako bi obrasci po polu bili obrnuti, verovatno bi bilo malo oklevanja da se zaključi kako su postojale patrijarhalne strukture moći.“

„Ovo odražava teškoću koju mnogi istraživači imaju u zamišljanju sveta u kome je značajna ženska moć, uprkos obilnim arheološkim, istorijskim i etnografskim dokazima da su matrijarhalna polja moći nekada bila i još uvek jesu široko rasprostranjena,“ rekao je Arbukl.

Čatal Hojuk sada se jasno razlikuje od patrilinearnih obrazaca koji su viđeni u neolitskoj Evropi, rekao je Notrof, što „postavlja intrigantno pitanje kada, kako i zašto je došlo do tako duboke promene u društvenoj organizaciji.“

Analiziranje skeleta iz Čatal Hojuka kako bi se razumele društvene veze tek je početak, rekao je Somel. Utvrđivanje da li je ovo nalazište jedinstveno biće važan sledeći korak.

„Sada prikupljamo slične podatke iz starijih društava iz regiona,“ rekao je, „pa se nadamo da ćemo uskoro imati odgovor!“

(Telegraf Nauka/Live Science)