Slaganje fragmenata najranijeg poznatog runskog kamena na svetu
Slaganje fragmenata najranijeg poznatog runskog kamena na svetu pokazuje da se uklapaju kao delići slagalice i da su možda namerno razdvojeni, što rasvetljava različite pragmatične i ritualne aspekte ranih germanskih runskih kamenova.
Rune su slova korišćena za pisanje germanskih jezika pre usvajanja latinskog alfabeta, a najstarija su bila u upotrebi do otprilike 700. godine. Međutim, kako su rune nastale i bile upotrebljavane nije sasvim jasno.
Preporučujemo
AI pomaže istraživačima da čitaju drevni svitak koji je izgoreo u erupciji Vezuva
Šok otkriće: Arheolozi pronašli više stotina rimskih novčića, a na većini je portret važnog imperatora
Razvoj pisanja runa i prakse njihovog urezivanja na kamen je teško pratiti, kaže dr Kristel Silmer, profesorica runologije na Univerzitetu u Oslu. Stoga je otkriće nekoliko kamenih fragenata sa urezanim runama na groblju u Svingerudu u Norveškoj uzbudljivo pošto rasvetljava ranu upotrebu pisanja runa na kamenu i sadrži više intrigantnih nizova runa pored drugih zagonetnih oznaka.
Delovi kamena su pronađeni u posebnim grobovima. Temeljitim arheološkim ispitivanjem na terenu i analizom fragmenata u laboratoriji, istraživači su otkrili da se delovi uklapaju kao slagalica. Spajanje fragmenata je pokazalo nekoliko runskih zapisa.
Na nekim fragmentima je bilo urezano nekoliko runskih sekvenci, od kojih su neke sa nejasnim oznakama. Možda su ih u različitim vremenima urezali razni ljudi.
To sugeriše da je prvobitni, veliki kamen bio namerno podeljen i ubačen u kasnije grobnice. Možda je kamen isprva trebalo da označava jedan grob, ali je rasparčan da bi se obeležile naredne sahrane.
Runski kamenovi su varovatno imali i ceremonijalne i praktične svrhe, kaže dr Silmer. Pogrebno polje i provobitni izdignuti kamen ukazuju na komemoraciju i posvetu, dok naknadna upotreba u posebnoj grobnici pokazuje kasnije pragmatične i simboličke izraze.
Spaljeni ljudski ostaci i ugljen na svingerudskom groblju mogu biti datirani metodom radioaktivnog ugljenika, dajući čvrst vremenski okvir za kontekste u kojima su fragmenti runskog kamena pronađeni.
Metoda radioaktivnog ugljenika je takođe otkrila da konteksti datiraju između 50. godine pre nove ere i 275. godine nove ere, što znači da ovi fragmenti runskog kamena predstavljaju najstarije dosad pronađene primere.
To priziva drugačije sagledavanje ovog runskog kamena: mogu li neki od neidentifikovanih simbola doprineti premošćavanju jaza između ornamentalnog pisma i ranog pisanja? Da li su fragmentacija i rasejavanje runskih kamenova bili način povezivanja različitih grobova širom pogrebnog polja?
Ovo je redak primer pronalaska runskih fragmenata u dobro očuvanim arheološkim kontekstima koji se mogu datirati. Od velikog je značaja za rasprave o ranim skandinavskim runskim kamenovima i takođe služi kao podsetnik arheolozima da temeljito ispitaju kamene fragmente pronađene u pogrebnim kontekstima i tragaju za mogućim natpisima, kažu istraživači.
(Telegraf Nauka/Phys.org)