Započeli izgradnju pruge, pa otkrili nešto neverovatno: Napredna tehnologija u naselju iz kamenog doba

Drevno naselje otkriveno na ostrvu Falster u Danskoj... Foto: Shutterstock / Kenneth Bagge Jorgensen

Tokom priprema za izgradnju železničke pruge na danskom ostrvu Falster na jednoj farmi otkriveno je neolitsko nalazište staro oko 5.000 godina. Ono što je najviše iznenadilo arheologe je otkriće napredne tehnologije u naselju iz mlađeg kamenog doba – podrum sa podom popločanim kamenom.

Istraživanja su sproveli arheolozi iz Muzeja Loland-Falster i Univerziteta Arhus u Danskoj, a studija „Kamenom popločani podrumi u kamenom dobu? Arheološki dokazi neolitske podzemne konstrukcije sa nalazišta Nigardsvej 3, Falster, Danska“ objavljena je u žurnalu Radiocarbon, prenosi Phys.org.

Preporučujemo

Kultura levkastih pehara, kojoj su pripadali graditelji, donela je u Skandinaviju rani prelazak na poljoprivredu i uzgoj domaćih životinja (ovce, koze, krave…), a samim tim došlo je i do sedelačkog načina života. S tim novim navikama došlo je i do izgradnje prvih kuća, megalitskih grobnica, struktura koje menjaju pejzaž…

Kultura levkastih pehara

Iskopavanja na nalazištu Nigardsvej 3 otkrila su izgradnju kuće u dve faze. Obe strukture izgrađene su sličnim stilom kulture levkastih pehara, gde je unutrašnji stubovi pružaju podršku za veliki dvokrilni krov. U prvoj fazi ima 38 rupa za stubove, dok ih druga faza ima 35.

U kućama su podovi od sabijene ilovače i gline. Takvi podovi već su postojali u nekim drugim delovima sveta, ali su u Skandinaviji predstavljali najnoviju i najmoderniju tehnologiju. Globalno su podovi od sabijene ilovače korišćeni u fabrikama do sredine 20. veka, a više od milijardu ljudi i danas ih ima u svojim domovima.

- Unutar dve faze kuće koje se preklapaju otkrivena je udubljena oblast napravljena korišćenjem kamenčića različitih veličina. Uređenje kamenčića i njihova forma jasno sugerišu antropogeno poreklo i veruje se da je pripadao jednoj od faza. Na kraju je zaključeno da je to bio podrum. Nekoliko jama i rupa za stubove pronađeno je na nalazištu i pokazuje da je postojala struktura nalik ogradi sa nekoliko paralelnih pravaca – naveli su naučnici u studiji.

Navodi se da je datiranje delova nezgodno jer je reč o slojevima koji se preklapaju. Ipak, arheološki rezultati sa nalazišta Nigardsvej 3 daju novi uvid u objekte i karakteristike neolitske Danske.

- Ne zna se da li je Nigardsvej 3 bio deo veće fortifikacije, jer to još ne može da se potvrdi zbog ograničene veličine rova. Međutim, lokacija je takva da je ono bilo pogodno za centralno mesto u ovoj oblasti. U suštini, utvrđena naselja su verovatno bila mesta za okupljanje stanovnika te oblasti, za njihovu razmenu robe, uspostavljanje veza i saveza… Takva naselja bila su centralna tačka regiona možda čak i za putnike izdaleka. Da li je to slučaj sa Nigardsvejem 3 ostaje da se vidi, a to bi trebalo da bude utvrđeno daljim istraživanjima – navodi se u studiji.

Ključ preživljavanja tokom jakih zima

Na nalazištu, navodi Phys.org, otkriveno je više od 1.000 predmeta, uključujući oruđe od kremena, parčiće grnčarije, dva fosilizovana morska ježa… Ovi predmeti su koncentrisani u i oko kamenom popločanog poda, pa zato, dodaju, nije moguće utvrditi da li su tu stavljeni namerno ili su završili u udubljenju tokom vremena.

Najintrigantnije otkriće je sam kamenom popločani prostorije za koju se veruje da je bila podrum. Ako je ta interpretacija tačna, to bi predstavljalo veliki tehnološki korak napred u čuvanju resursa. Temperature pod zemljom su mnogo stabilnije, a hrana u njima je na hladnijem leti, a na toplijem zimi. To bi bilo izuzetno korisno za rano poljoprivredno društvo jer bi im omogućilo preživljavanje između žetvi i tokom jakih zima.

Datiranje radioaktivnim ugljenikom sugeriše da su podrum i prva faza kuće sagrađeni između 3080. i 2780. pre nove ere, a da je druga faza počela da se gradi negde posle 2800. pre nove ere.

(Telegraf Nauka/Phys.org/Radiocarbon)