Novčići, makaze, bronzani ključ, kamen u obliku ženskih genitalija… Arheološko blago otkriveno u Norveškoj

Na zapadnoj obali Norveške, u mestu Skumsnes, arheolozi su otkrili tri vikinške grobnice koje datiraju iz ranog 9. veka, što ih smešta u vikinško doba (793–1066). Lokalni istraživači sa detektorima metala, otkrili su prvi niz predmeta, što je pokrenulo dalja iskopavanja u kojima je otkriveno mnoštvo artefakata, od perli i nakita, do neobičnog kamena isklesanog u obliku ženskih genitalija, piše Live science.

Grobnice, za koje se veruje da su pripadale ženama, bile su bogate grobnim prilozima, uključujući broševe, staklene perle, novčiće i kamenje poređano u obliku broda. Jedan od najzanimljivijih predmeta je redak novčić iz južne Danske, koji na jednoj strani nosi motiv vikinškog broda, a na drugoj jelena. Ovi nalazi potvrđuju trgovinske veze vikinga s udaljenim krajevima, poput Irske, Engleske i Franačkog carstva, koje je tada obuhvatalo veći deo Zapadne Evrope.

Preporučujemo

Poseban fokus istraživanja bio je na grobu sa kamenjem poređanim u obliku broda dugog četiri metra, koji simbolizuje putovanje u zagrobni život. Na mestu gde bi se nalazio jarbol, pronađen je kamen u obliku vulve, za koji arheolozi smatraju da je imao simboličko značenje i možda predstavljao ženu sahranjenu u grobu.

Prema Sorenu Dinhofu, glavnom arheologu Univerzitetskog muzeja u Bergenu, postoji mogućnost da žena uopšte nije bila fizički sahranjena na tom mestu.

- Tlo na zapadu Norveške ne čuva organski materijal dobro, tako da je moguće da je grob bio cenotaf – memorijal bez tela - objasnio je Dinhof.

Osim kamenja, grobnica je sadržala makaze za vunu, češalj za pripremu vlakana, vreteno, alat za tkanje i bronzani ključ. Ovi predmeti ukazuju na to da je žena bila visokog društvenog statusa. Tekstilna proizvodnja bila je prestižna delatnost u vikinškom društvu, a ključ simbolizuje njen položaj kao glave domaćinstva.

- Tekstilna proizvodnja bila je put ka bogatstvu i sigurnosti za žene u vikinškom dobu. Ako nisu bile deo elite, ove žene su sigurno bile visoko rangirane u društvenoj i ekonomskoj hijerarhiji – dodaje Un Pedersen, sa Univerziteta u Oslu.

Skumsnes je u vreme vikinga bio farma koja je, prema istraživačima, verovatno pripadala lokalnom kralju. Njegova blizina obali ukazuje na to da je mogao biti važna stanica za putnike i moreplovce. Dinhof smatra da nije slučajno što su u grobnicama pronađeni predmeti iz udaljenih krajeva, kao što su novčići iz Irske, Engleske i Franačkog carstva. On veruje da su žene dolazile iz tih regiona i udavale se za muškarce lokalne zajednice.

Otkriće u Skumsnesu pruža dragocen uvid u vikinško društvo, ulogu žena i njihove veze s udaljenim krajevima Evrope. Predmeti iz grobnica, od simboličkog kamena do alata za tekstil, pričaju priču o životu, tradiciji i svakodnevnim praksama u vremenu koje je oblikovalo istoriju severne Evrope.

(Telegraf Nauka / Live science)