Indijana Džons bi pukao od zavisti: Jedinstveni arheološki eksperimenti otkrili sve tajne borbe kopljem
Indijana Džons najpoznatiji je filmski arheolog, ali nekim načinima istraživanja prošlosti ni on se nije bavio. Ali da je ovaj akademik s bičem i šeširom stvaran, verovatno bi pukao od zavisti kada bi video kako je tim istraživača otkrio sve tajne borbe kopljem u bronzanom dobu. Oni su to učini jedinstvenim arheološkim eksperimentima u kojima se nisu libili da rekonstruišu oružje iz praistorije, a zatim se koristeći ga upuste u borbe i dvoboje.
– Kako možemo da odredimo da li je i kako praistorijsko oružje korišćeno? Kako najbolje da shvatimo spretnost i borbenu veštinu potrebnu za borbu kopljem u bronzanom dobu? Istraživački tim u kome su bili i članovi Univerziteta u Getingenu predstavio je novi odgovor na ova pitanja: simulirali su prave borbe korak po korak kako bi bolje razumeli stilove korišćene u okršajima i nastanak tragova na oružju – navodi se u saopštenju Univerziteta u Getingenu.
Osim toga, oni su uzimali u obzir i to kako se ovi tragovi menjaju tokom vremena, a rezultate su objavili u Journal of Archaeological Science.
Da bi bolje razumeli borbu i razvoj naoružanja u bronzanom dobu istraživači su rešili da koriste eksperimentalne metode. Cilj je bio da vide kakvu interakciju koplje ima sa različitim materijalima u koje udari i šta to znači za tragove na njemu tokom vremena. Zbog ovoga je tim napravio replike koplja iz bronzanog doba i koristio ih u realističnim borbenim scenarijima da vide kakve tragove pravi sudar sa metalnom oštricom, sa drvenom ručkom i štitom. Istraživači su koristili životinjsko tkivo da imitiraju ljudsko telo.
Koristili su znanja iz prethodnih radova kako bi razvili metode eksperimenta, a onda su svo oružje detaljno pregledali. Testovi su pokazali da se tragovi nastali u arheološkom eksperimentu podudarau sa tragovima sa mnogih arheoloških nalazišta. To znači da sada za oružje iz kolekcije bronzanog doba mogu da odrede način i frekvenciju upotrebe.
- Naši eksperimenti doneće korist budućim istraživačima jer smo napravili koristan vodič za prepoznavanje i razumevanje korišćenja oružja iz bronzanog doba. Ove informacije će omogućiti istraživačima i kustosima muzeja da prouče predmete iz svojih kolekcija na novi način. Mogu da porede tragove sa onima koje smo dobili, a svi će biti svima dostupni – rekao je dr Valerio Đentili, koji je započeo studiju kao deo doktorskih studija na Univerzitetu u Lejdenu, a sada je to nastavio na Odeljenju za praistoriju i ranu istoriju Univerziteta u Getingenu.
- Naša otkrića pokazuju kako je koje oružje korišćeno i koje su tehnike korišćene tokom njegove upotrebe. Takođe, možemo da vidimo da li je neko oružje korišćeno u velikom boju ili u pojedinačnom duelu. To je važno za razumevanje prirode naoružanja i sukoba u prošlosti – dodao je on.
Kako se navodi u studiji, eksperementalna arheologija i analiza tragova na oružju je nova, ali rastuća disciplina.
(Telegraf Nauka/Uni-Goettingen)