Ljudi su se krajem bronzanog doba tokom krize okupljali radi velikih gozbi

Svodočanstva o milionima životinjskih kostiju u oblastima Vest Kantri i Sari ukazuju na „doba gozbi“.

Ovih dana, ljubitelji zabava dolaze u Vest Kantri iz svih delova Ujedinjenog Kraljevstva i šire na festival Glastonberi.

Preporučujemo

Ispostavlja se da su krajem bronzanog doba – takođe period klimatske i privredne krize – ljudi imali istu vrstu nagona.

Eksperti su ispitivali životinjske kosti iskopane iz preistorijskih đubrišta u Viltširu i dolini Temze i pronašli dokaze da su ljudi pre više od 2.000 godina dolazili iz daljine radi okupljanja na velikim gozbama.

Otkriveni su dokazi da su ljudi u bronzanom dobu decenijama redovno prebacivali veliki broj svinja i stoke stotinama kilometara na ista mesta.

„U vreme klimatske i privredne nestabilnosti, ljudi u južnoj Britaniji okretali su se gozbama“, rekao je Ričard Medžvik iz Škole za istoriju, arheologiju i religiju na Kardifskom univerzitetu.

Ti događaji su verovatno bili način izgradnje i učvršćivanja odnosa unutar i između zajednica u teškim vremenima.

Kao što moderni festivali imaju različite odlike i privlače različitu publiku, nalazi sugerišu da su mesta gozbi imala individualne karakteristike. Najveća od proučenih lokacija, u selu Potern u Viltširu, prepuno je ostataka gozbe, uključujući do 15 metara koštanih fragmenata. Svinjetina je bila omiljeno meso, a svinje su stizale iz široke oblasti koja je uključivala Vels, Kornvol i Devon i centralnu severnu ili severozapadnu Englesku.

Na istoku, Ranimid u Sariju bio je još jedna značajna tačka okupljanja, ali se čini da su tamošnji ljudi više voleli goveđe meso, a goveda su stizala u velikom broju iz Velsa i Kornvola/Devona.

U Istočnom Čizenberiju, oko 15 kilometara od Stounhendža, broj ovčijih ostataka ukazuje da je možda ovčetina bila omiljena, a istraživanje pokazuje da većina životinja stizala iz neposredne okoline.

Bilo je to teško vreme kad je klima postajala vlažnija, a status bronze je izgleda bio oslabio. Ljudi u Poternu i Ranimidu su možda reagovali tako što su organizovali velike skupove, uključujući strance, dok su žitelji Istočnog Čizenberija izgleda više želeli da zadrže lokalni karakter događaja i iskoriste ono što su tamo imali. Svaka mala zajednica je reagovala na vreme nestabilnosti različito.

Naučnici su u studiji upotrebili multiizotopsku analizu, vrlo brzo razvijajući metod arheologije. Svaka geografska oblast ima različit hemijski sastav koji prodire u vodu i hranu. Dok životinje jedu i piju, ovi regionalni markeri ostaju zaključani u njihovim kostima, omogućavajući istraživačima da vekovima kasnije prate gde su odgojene.

Medžvik kaže da su drevna đubrišta ogromna i količina materijala u njima zapanjujuća. Reč je o milionima koštanih fragmenata, potencijalno stotinama hiljada životinja.

(Telegraf Nauka/Guardian)