Indijana Džons je najpoznatiji filmski arheolog, ali šta o njemu misle pravi istraživači prošlosti

Harison Ford vratio se ovog leta ulozi najpoznatijeg filmskog arheologa u najnovijem ostvarenju „Indijana Džons i artefakt sudbine“. I dok „Indi“ nastavlja da na velikom platnu posećuje nalazišta i traga za artefaktima sa šeširom na glavi, bičem u rukama i revolverom za pojasom, pravi arheolozi kažu da njegove avanture nemaju ništa zajedničko sa naučnim proučavanjem prošlosti kroz materijalne ostatke već da više nalikuju na zabavni i opasni lov na blago. Uprkos tome, kod mnogih od njih upravo je gledanje ovih avantura pokrenulo interesovanje za arheologiju.

- Arheologija nikad nije potraga za jednim predmetom, posebno ako se taj predmet odmah odvoji od konteksta u kojem je pronađen. Arheologija je proučavanje materijala i ljudske prošlosti. I kroz to, predstavlja način da razumemo narode, kulture, pojedince i zajednice u drugim vremenima i na drugim mestima. A za Indijanu Džonsa potraga za jednim predmetom postaje glavni fokus njegovog rada, a ne potraga za životom u prošlosti – rekao je za IFLScience dr Kristofer Louman, profesor antropološkog odeljenja Univerziteta Kalifornije u Irvinu.

Užasan akademik

Van avantura, Džons je predstavljen kao predavač na fakultetu. To postaje sve važnije kako serijal napreduje, dodaje, ali su njegove avanture u kontrastu sa akademskom ulogom.

- Jasno je da on vodi život, koji bar iz sezonske perspektive, liči na ono što rade arheolozi danas. Oni tokom godine drže predavanja, a onda idu na teren i bave se istraživanjima. Međutim, tu sličnosti prestaju. Kada stigne na teren, ono što on radi je gore nego što je bilo koji njegov savremenih iz tridesetih godina radio kada je reč o očuvanju nalazišta. O njemu govore kao o akademskom arheologu, ali je on užasan u tome – navodi Louman.

Džons je fiktivni junak, ali na mnoge načine predstavlja odnos prema arheologiji nekih ljudi pre sredine 20. veka. Mnogi od njih su tada radili sa armijama koje su osvajale zemlje. Primera radi, čuveni Kamen iz Rozete našli su arheolozi i istoričari koji su pratili Napoleonovu vojsku tokom invazije na Egipat. U 19. veku su arheolozi amateri učestvovali u potragama, ali su bili deo kolonijalnog sistema, mnogi od njih su otimali najvažnije predmete i nosili ih kući, pa su tek kasnije predavani muzejima.

- Uprkos svemu, mislim da je Indijana Džons imao pozitivan uticaj na arheologiju na isti način na koji je Park iz doba jure imao pozitivne efekte na paleontologiju. U oba slučaja imamo zabavne blokbastere sa starinskim tipom avantura koji su pokrenuli interesovanje dece o stvarnosti iza priče. Ali vreme je da okači šešir o klin jer taj pristup arheologiji pripada prošlosti. Sada se mnogo više pažnje pridaje aktivizmu i pažnji prema identitetu u prošlosti i sadašnjosti – rekao je Louman.

Arheolog dr Majkl Voters, profesor Teksaškog A&M univerziteta, veliki je obožavalac Indijana Džonsa, ali kaže da arheologija u stvarnom životu izgleda mnogo drugačije od one u holivudskoj iluziji.

- U stvarnosti, arheologija zahteva detaljan i strpljiv rad, gde se pažljivo proverava svaki sloj u sedimentima, u uslovima koji su često izazovni. Vremenski uslovi mogu da variraju od ekstremne vreline do hladnoća koje lede kosti. Sećam se jednog studenta koji je mislio da ga na iskopavanju očekuje avantura nalik onima Indijane Džonsa, ali je brzo otkrio da to nije tako. Arheologija je težak rad, ne mogu se naći kul artefakti kako leže unaokolo kao u filmovima – rekao je on za Teksas A&M Today.

Kako naglašava, u sagi o Indijana Džonsu, ponavlja se tema o potrazi za religijskim i mitskim artifaktima.

- Naš primarni cilj je da otkrijemo i razumemo oruđa i artefakte koje su ostavile praistorijske civilizacije. U stvarnom životu, arheologija je otkrivanje priča o našim precima i objašnjavanje njihovih života, načina na koji su se adaptirali na okolinu… Uzbuđenje je kada se nađe kamena alatka koju niko nije pipnuo hiljadama ili desetinama hiljada godina – rekao je dr Voters.

Neki drugi arheolozi poput Džanine Ramirez, istraživač istorije umetnosti na Oksfordu, ranije su pričali da su upravo zbog Indijane Džonsa potražili lokalne klubove ljubitelja arheologije i počeli da se ineresuju za prošlost na taj način.

Ima, naravno, i onih kojima je sve što se dešava u ovim avanturističkim filmovima grozno.

- Ono što Indijana Džons radi nije arheologija, to je pljačkanje arheološkog blaga. Ako je neko zbog toga počeo da se bavi arheologijom, onda će se razočarati. Njegove metode, koje podrazumevaju korišćenje biča i pištolja, nisu po pravilima, ali je veći problem to što jedan beli muškarac brutalizuje lokalno i autohtono stanovništvo i krade njihovo kulturno nasleđe – rekla je za LiveScience En Piburn, profesorka Univerziteta Indijane Blumington.

Cilj potrage

Lori Mirof, direktorka Javne arheološke ustanove na Univerzitetu u Bingamtonu, za LiveScience kaže da misli kako je Indijana Džons naveo mnoge da je arheologija potraga za blagom, a ne rekonstrukcija života ljudi iz prošlosti.

- Jedna od prvih stvari koje objašnjavam ljudima koji nisu arheolozi, to je da artifakti nisu cilj potrage, nego sredstvo proučavanja. Dok su za Indija motivacija blago i slava, za arheologe je to proučavanje kultura iz prošlosti – navela je ona.

Ipak, zbog popularnosti Indijana Džonsa glumac Harison Ford je 2008. postao član Borda direktora Arheološkog instituta Amerike.

- Ford je imao veoma značajnu ulogu u stimulisanje interesa javnosti za arheološka istraživanja. Uzbuđeni smo što je pristao da bude član Borda direktora – rekao je tada Brajan Rouz, tadašnji predsednik Arheološkog instituta Amerike.

(Telegraf Nauka/IFLScience/Texas A&M Today/LiveScience)