Ko ima veću humku? Veličina grobnica otkriva mnogo o društvenoj nejednakosti u praistoriji

Studija otkriva razlike u bogatstvu unutar elitnog sloja praistorijskih društava, pružajući uvide u dinamiku raslojavanja tokom 4.000 godina

U traganju za odgovorima na savremene dileme o društvenoj nejednakosti, istraživači su se okrenuli dalekoj prošlosti. Studija koju su sproveli ekonomisti i arheolozi iz Klastera izvrsnosti ROOTS, kao deo Univerziteta u Kilu, pružila je revolucionarne uvide u razlike u bogatstvu unutar elitnog sloja praistorijskih društava, piše Phys.org.

- U našoj studiji možemo približno odrediti bogatstvo pojedinačnih praistorijskih ljudi, pružajući potpuno nove uvide u razlike u bogatstvu unutar gornjeg segmenta društava tog doba - rekao je Johanes Marcijan sa Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.

Preporučujemo

Ključni deo istraživanja bila je analiza podataka o veličini i strukturi 5.000 individualnih grobnih humki u centralnoj Evropi.

- Podaci nam omogućavaju ne samo da merimo materijalno bogatstvo, već i uticaj pojedinca unutar zajednice - objašnjava koautorka studije dr Džulian Labs, sada vanredni profesor digitalne arheologije na Univerzitetu u Lajpcigu.

Njihova analiza zapremine grobnih humki pružila je uvid u ekonomsku i političku moć pojedinaca, pokazujući da su oni koji su imali veće humke imali i veću sposobnost mobilizacije ljudi i resursa.

Rezultati analize otkrili su visok stepen nejednakosti unutar gornjeg društvenog sloja tokom proučavanih 4.000 godina.

- Promena stepena nejednakosti bila je povezano sa tehnološkim napretkom, klimatskim promenama i socio-političkim faktorima - navodi Labsova.

Iako je nejednakost varirala, generalni trend pokazivao je rast nejednakosti tokom vremena, što ukazuje na kompleksnu dinamiku društvenih odnosa u praistorijskoj Evropi.

Iako studija fokusira na gornji društveni sloj, istraživači ističu da nejednakost unutar ovog segmenta može imati značajan uticaj na celokupno društvo.

- Nismo samo svedoci nejednakosti unutar elite, već i potencijalnih tenzija koje ona može izazvati u celom društvu - objašnjava Marcijan.

Ova studija predstavlja samo početak istraživanja o nejednakosti u preistorijskoj Evropi.

- Vidimo ovo kao početni korak i pozivamo druge istraživače da koriste naš skup podataka za dalja istraživanja - ističe Marcijan.

- Oblast drevne i praistorijske nejednakosti još uvek ima mnogo nepoznanica koje treba istražiti i može nam pružiti jedinstvene uvide koji nam pomažu da bolje razumemo trenutna društvena kretanja - dodaje Labsova.

Kombinujući ekonomske i arheološke pristupe, ova studija pruža fascinantan uvid u društvene dinamike drevne Evrope, istovremeno bacajući svetlo na savremene izazove u borbi protiv nejednakosti.

(Telegraf Nauka / Phys.org)