Detaljno ispitan DNK 38 drevnih ljudi: Ubijale su ih ove bakterije iz hrane i vode

Bolesti koje se danas lako leče antibioticima pre više hiljada godina bile su fatalne

Bakterijske zaraze, bez obzira na to da li se prenose preko hrane, vode ili poljupca, bile su prava noćna mora za ljude kamenog doba. Bolesti koje se danas leče antibioticima bile su fatalne, pokazalo je novo ispitivanje DNK 38 drevnih ljudi, čiji rezultati su objavljeni u Scientific Reports.

Tim naučnika, koje je koordinisao Centar za paleogenetiku u Stokholmu, istraživao je mikrobe na arheološkim nalazištima iz kamenog doba u Skandinaviji, saopštio je Stokholmski univerzitet.

Preporučujemo

Pratili su različite tipove mikroba, od onih kojih ima kod zdravih osoba, do uzročnika velikih problema i bolova: Neisseria meningitidis koja se širi bliskim kontaktom i poljupcima, Yersinia entrecolitica koje ima u hrani i vodi, kao i Salmonella enterica, čest uzročnik trovanja hranom danas.

- Posebno primer bakterije Salmonella enterica pokazuje koliko je zaraza mogla da bude teška. U grobnici u Linćepingu, koja je deo kulture linearne keramike, otkrili smo dve zaražene individue i vrlo je moguće da je to bio razlog njihove smrti. Ova i druge bakterijske bolesti koje smo otkrili danas se lako leče antibioticima, a tada su bile smrtonosne – rekla je Nora Bergdeldt, istraživač Odeljenja zoologije na Stokholmskom univerzitetu.

Tokom istraživanja ispitani su ostaci 38 ljudi, od zemljoradnika do lovaca skupljača. Ispitivan je materijal skupljen od Hamervilksholmena u južnoj Norveškoj, staro oko 9.500 godina, do grobnice u Linćepingu u Švedskoj, staroj 4.500 godina. Prateći tragove genetskog materijala bakterija i nekih virusa u DNK zaraženih ljudi, pokušali su da otkriju bolesti kamenog doba, ali i uticaj prelaska sa lova i skupljanja plodova na zemljoradnju.

- Znamo kada su ljudi u Skandinaviji počeli da se bave zemljoradnjom, ali još ne znamo kako je ta promena uticala na njihovo zdravlje – rekla Helena Malmstrom, istraživačica sa Univerziteta u Upsali.

- Što su više interakcija ljudi imali, to je bilo više mogućnosti da zaraze jedni druge. Ali čak i ako naiđemo na bakteriju sa potencijalom da utiče na društvo poput Yersinija pestis, infekcije koje su se širile kroz hranu bile su najprisutnije. Izuzetno je što možemo da počnemo da istražujemo deo praistorijskih društava koji do sada nije bilo moguće istraživati – rekao je Anders Goterstrom.

(Telegraf Nauka / Stockholm University)