Od kože neprijatelja pravili peškire, od lobanja pehare: Dokazano da otac istorije nije lagao u opisima Skita

Naučnici su ispitali 45 uzoraka kože iz 18 grobnica nomadskog naroda i otkrili da su zaista koristili ljudsku kožu za pravljenje trofeja, o čemu je pisao Herodot u 5. veku pre nove ere

Skitski ratnici, nomadi koji su naseljavali Pontsko-kaspijsku stepu između 8. i 3. veka pre nove ere, dugo su ulivali strah u kosti drugim narodima, a posebno Grcima. Zbog toga se često smatralo da su helenski opisi ovog naroda puni preterivanja u kojima je cilj bio da se ovi „varvari“ predstave kao što veći divljaci. Međutim, Herodot nije ni lagao, ni preterivao u tvrdnjama da su Skiti od koža ubijenih neprijatelja pravili trofejnu opremu, pokazalo je najnovije istraživanje međunarodnog tima naučnika objavljeno u žurnalu Plos One.

Otac istorije je ove tvrdnje izneo još u svojim Istorijama u 5. veku pre nove ere, a još ranije su arheolozi potvrdili i neke druge zapise o skitskim ratnicima i njihovim običajima.

Preporučujemo

14 skitskih nalazišta

- Koža je bila jedan od najvažnijih materijala kod nomadskih Skita, koristili su je za odeću, obuću i tobolce, između ostalog. Međutim, naše znanje o specifičnim životinjama koje su korišćene za proizvodnju skitske kože je ograničeno. U prvoj sistematskoj studiji, iskoristili smo paleoproteomske metode da analiziramo 45 uzoraka kože i dva krznena predmeta otkrivena u 18 grobnica na 14 različitih skitskih nalazišta u južnoj Ukrajini – naveli su autori studije „Ljudska i životinjska koža identifikovana paleoproteomskim metodama ispitivanja skitskih kožnih predmeta iz Ukrajine“.

Najčešće su, dodaju naučnici Luiz Orsted Brant, Megan Meki, Marina Daragan, Metju Kolins i Margarita Gleba, korišćene pripitomljene vrste životinja poput koza, ovca, goveda i konja, dok su krzna bila od divljih životinja poput lisica, veverica i mačaka.

- Iznenađujuće otkriće je prisustvo dva primerka ljudske kože, što je prvi direktan dokaz tvrdnji antičkog grčkog istoričara Herodota da su Skiti koristili kožu mrtvih neprijatelja da bi pravili trofeje poput poklopaca za tobolce – navodi se u studiji.

Herodot je veliki deo svojih Istorija posvetio Skitima – zabeležio je predanja o njima, opisao zemlju na kojoj žive, njihova božanstva, ratne običaje, proročanstva i ratove sa Persijancima.

„Skiti pričaju za sebe da su najmlađi narod na svetu, a postali su ovako. U njihovoj zemlji; koja je bila pusta, rodio se prvi čovek kome je bilo ime Targitaj. Kažu da su roditelji ovog Targitaja bili Zevs i kći reke Boristena. To im ja ne verujem, ali oni to uporno tvrde“, naveo je otac istorije.

Ispijanje krvi neprijatelja

Osim tih mitoloških priča, on je detaljno opisao i njihove ratne običaje.

„A u ratu imaju ovakve običaje. Kad neki Skit prvi put ubije neprijatelja, on se napije njegove krvi, a glave svih onih koje je u boju pogubio nosi svome kralju, jer dobija deo plena samo onda kad donese glavu, inače ne. Sa glave skida kožu na ovaj način: prvo je opseče oko ušiju, pa onda uzme glavu u ruke i istrese je iz kože, a zatim je ostruže goveđim rebrom, te onda kožu rukama učini, kad je učini, upotrebljava je kao peškir koji vezuje za uzdu svog jahaćeg konja i njime se ponosi. Ko od njih ima najviše peškira (od ljudske kože), taj kod njih uživa najveći ugled. Mnogi čak prave odelo od skinute ljudske kože, pa od njih šiju i kožuhe. Mnogi od njih, opet, skidaju kožu zajedno sa noktima desne ruke poginulih neprijatelja i prave od njih poklopac na torbi za strele. A ljudska koža je debela i sjajnobela i više se beli nego sve druge kože. Mnogi im, opet, skidaju celu kožu, razapinju je na jednu dasku i nose je sa sobom na konjima“, napisao je Herodot i dodao:

„Eto takav običaj postoji kod njih. A sa samim lobanjama, i to ne sa svima, nego samo lobanjama svojih najljućih neprijatelja, postupaju ovako. Prvo otestere sve ispod obrva, a zatim očiste lobanju. Ko je siromašan, taj je spolja prevuče neučinjenom goveđom kožom, pa je onda upotrebljava; a ko je bogat, taj ne samo da je spolja prevuče neučinjenom goveđom kožom, nego je iznutra pozlaćuje, pa je onda upotrebljava kao pehar. Ali oni to isto čine i sa lobanjama svojih rođaka, ako su se sa njima zavadili i ako su ih pred kraljem pobedili. I kad im dođu ugledni gosti, pobednici im pokazuju ove lobanje i pričaju im da su to bili njihovi rođaci koji su ih izazvali na megdan, a koje su oni pobedili, i hvale se svojim junaštvom.“

Najveća sramota i pehari

„Jedanput godišnje iznosi svaki predsednik opštine u svojoj opštini ćup vina i iz njega piju oni Skiti koji su ubili nekog neprijatelja. A oni koji nisu ubili nijednog neprijatelja ne smeju s njima da piju, nego moraju da sede po strani i da trpe sramotu; i to je za njih najveća sramota. A oni koji su ubili jako mnogo neprijatelja, dobiju po dva pehara i piju istovremeno iz oba“, napisao je Herodot.

(Telegraf Nauka / Plos One)