NASA uspela da uradi nešto nezamislivo: O ovom potezu inženjera ćutalo se godinu i po

Eksperimentalnom tehnikom inženjeri američke agencija NASA i članovi misije Džuno uspeli su da urade nešto gotovo nezamislivo.

Oni, na rastojanju od neverovatnih 595 miliona kilometara, popravili kameru na letelici lansiranoj ka Jupiteru pre 14 godina.

Preporučujemo

Tim misije sonde koja kruži oko najveće planete Sunčevog sistema neverovatan potez izveo je u decembru 2023. kako bi popravio kameru JunoCam i dobio kvalitetne fotografije meseca Ija (Io). Rezultati popravki na gotovo nezamislivom rastojanju predstavljeni su na konferenciji Instituta električnih i elektronskih inženjera u Nešvilu 16. jula, saopštila je NASA. To znači da se o potezu inženjera ćutalo godinu i po.

Osetljive komponente kamere na sondi Džuno

JunoCam je kamera koja snima u vidljivom spektru svetlosti. Optička jedinica nalazi se izvan titanijumske zaštite od radijacije.

Ovo je izazovna lokacija, jer putovanja letelice Džuno vode kroz najintenzivnija polja planetarne radijacije u Sunčevom sistemu. Iako su dizajneri misije bili uvereni da će JunoCam moći da radi tokom prvih osam orbita oko Jupitera, niko nije znao koliko dugo će instrument izdržati nakon toga.

Foto: ImageDJ / Alamy / Alamy / Profimedia

Tokom prvih 34 orbite letelice Džuno (njene primarne misije), JunoCam je radio normalno, pružajući slike koje je tim rutinski uključivao u naučne radove misije. Zatim je, tokom 47. orbite, kamera počela da pokazuje znake oštećenja od radijacije. Do 56. orbite, skoro sve slike su bile oštećene.

Iako je tim znao da je problem možda povezan sa radijacijom, utvrđivanje šta je tačno oštećeno unutar kamere JunoCam bilo je teško sa udaljenosti od stotina miliona milja. Sa malo opcija, tim se okrenuo procesu zvanom termalno otpuštanje, gde se materijal zagreva određeno vreme pre nego što se polako ohladi. Iako proces nije dobro poznat, ideja je bila da zagrevanje može smanjiti defekte u materijalu.

- Znali smo da termalno otpuštanje ponekad može promeniti materijal poput silicijuma na mikroskopskom nivou, ali nismo znali da li će to popraviti oštećenje. Naredili smo jedinom grejaču na JunoCam-u da podigne temperaturu kamere na 25 stepeni – što je mnogo toplije nego što je uobičajeno za JunoCam – i sa zebnjom smo čekali da vidimo rezultate - rekao je Džejkob Šafner, inženjer za snimanje na JunoCam-u iz kompanije Malin Space Science Systems u San Dijegu.

Ubrzo nakon što je proces završen, JunoCam je počela da pravi oštre slike tokom nekoliko narednih orbita. Do 55. orbite, na snimcima su se ponovo počeli pojavljivati problemi.

Očajnički potez

- Nakon 55. orbite, naše slike su bile pune pruga i šuma. S obzirom da nas je za nekoliko nedelja očekivao bliski susret sa Ijom, bio je to naš očajnički potez: jedino što još nismo probali bilo je da pojačamo grejač JunoCam-a do maksimuma i vidimo da li će nas ekstremnije termalno otpuštanje spasiti - rekao je Majkl Ravin, vođa instrumenta JunoCam iz kompanije Malin Space Science Systems.

Foto: Pixabay

Test slike poslate nazad na Zemlju tokom procesa pokazivale su malo poboljšanja prve nedelje. Zatim, samo nekoliko dana pre bliskog susreta sa Ijom, slike su počele dramatično da se poboljšavaju. Do trenutka kada se Džuno približio na 1.500 kilometara od površine vulkanskog meseca 30. decembra 2023, slike su bile skoro jednako dobre kao na dan kada je kamera lansirana.

Do danas, letelica na solarni pogon obišla je Jupiter 74 puta. Nedavno, tokom 74. orbite letelice Džuno, šum na slikama se vratio.

Zanimljivo je da su naučnici NASA uspevali da poprave i instrumente na Vojadžeru 1, koji se nalazi mnogo dalje od Džuna – u međuzvezdanom prostoru.

(Telegraf Nauka/NASA)