Otkud monolit na najčudnijem objektu u Sunčevom sistemu?

Dok su „kockaste strukture“ na Marsu tokom vikenda privukli pažnju najrazličitijih ljudi, od Ilona Maska, preko Džoa Rogana, do raznih teoretičara zavera, odjednom se pojavila još jedna misterija. A to su „monoliti“ na Crvenoj planeti i njenom satelitu Fobosu, najčudnijem objektu u Sunčevom sistemu, piše IFLScience.

- Monoliti na Marsu i Fobosu zaslužuju više pažnje. Da li vam ovo izgleda prirodno? - napisao je na Iksu Ešton Forbs.

Preporučujemo

O čemu se tu radi? Prvo, kao i „kockaste strukture“, slike „monolita“ su fotografije koje su napravile sonde agencije NASA. Nisu nove – onaj na Fobosu snimljen je 1998, a na Marsu 2008, a nisu ni prvi put u centru pažnje.

Astronaut Baz Oldrin, drugi čovek na Mesecu, 2009. je privukao veliku pažnju kada je za C-SPAN rekao da je neophodno posetiti Fobos.

- Moramo da idemo hrabro tamo gde ljudi ranije nisu bili: da letimo na komete, da posetimo asteroide, da obiđemo Marsov satelit. Tamo postoji monolit, veoma neobična struktura na ovom objektu oblika krompira koji obiđe oko Marsa jednom u 7 sati. Kada ljudi saznaju za njega, pitaće: „Ko ga je tu stavio?“ Dobro, svemir ga je stavio. Ako želiš, Bog ga je stavio – rekao je Oldrin tada.

Iako mnogi smatraju da Fobos, koji se smatra najčudnijim objektom u Sunčevom sistemu, trebalo posetiti, razlog za to nije „monolit“. Naučnici već imaju dobru ideju o tome kako se on našao tu, a da ne uključuju u objašnjenje drevni vanzemaljski objekat iz „2001: Odiseje u svemiru“.

JAXA planira da MMX uzme uzorke sa Fobosa... Foto: JAXA / Ferrari / Profimedia

- Marsov globalni geometar (MGS) 4 puta je preleteo oko Fobosa, Marsovog satelita. U četvrtom preletu 12. septembra 1998. kamera je napravila snimak najveće rezolucije ovog satelita. Nekoliko velikih stena može da se vidi u blizini, uključujući i veoma veliki blizu centra, on je prečnika 85 metara. Većina stena izbačena je iz najvećeg kratera na Fobosu, Stiknija – navela je Laboratorija za mlazni pogon (JPL) NASA u objašnjenju za sliku.

I Marsov monolit može da se objasni bez uključivanja vanzemaljaca u to.

- Ima mnogo pravougaonih stena na Zemlji i Marsu. Gomilanje slojeva kamenja kombinovano sa tektonskim pukotinama stvara pravougaone blokove koji se razdvajaju od većih stena - rekao je svojevremeno za Dejli mejl Alfred Mekjuan, istraživač Univerziteta u Arizoni.

Osim toga, stena možda izgleda više pravougaono nego što zaista jeste.

- Kada je rezolucija niska, mnogo toga može da deluje pravougaono jer su pikseli na slici kockasti – rekao je za LiveScience Džonaton Hil, istraživač Državnog univerziteta Arizone i saradnik NASA za obradu slika.

(Telegraf Nauka/IFLScience/Daily Mail/LiveScience)