Ovo je najčudniji objekat u Sunčevom sistemu

Mars je, posle Zemlje, najbolje proučavana planeta u Sunčevom sistemu. Samo u ovom trenutku na njoj je nekoliko rovera i sondi, a oko nje kruže orbiteri. Međutim, iznad crvenog peska dvaput dnevno uzdiže se čudni prirodni satelit – Fobos. Uprkos detaljnim istraživanjima Marsa, Fobos je potpuna misterija za naučnike i mnogi ga smatraju najčudnijim objektom u našem sistemu.

Fobos i Dejmos, drugi Marsov satelit, otkriveni su 1877. i potpuno zbunjuju naučnike, piše New Scientist.

Preporučujemo

- Oni su jedina dva objekta u ovoj fazi, u Sunčevom sistemu, za koje u suštini nemamo nikakvu ideju šta su. Znamo šta su drugi prirodni sateliti. Znamo šta su asteroidi i komete. Fobos i Dejmos? Nemamo nikakvu ideju – rekao je za New Scientist Paskal Li sa Instituta SETI u Kaliforniji.

Marsovi sateliti su možda zarobljeni asteroidi, a možda su formirani od istog diska kao Mars. Možda su nastali u kataklizmi poput one koja je stvorila Mesec. Ili je njihovo poreklo potpuno drugačije.

- Šta su Fobos i Dejmos? Mislim da je to jedna od velikih misterija nauke - rekla je za New Scientist Ebigejl Freman iz Laboratorije za mlazni pogon NASA (JPL).

Sada postoji nada da bismo mogli da rešimo tu misteriju i to zahvaljujući novoj misiji do Fobosa, na kojoj se trenutno radi. Misija bi trebalo da pruži više nego zadovoljavajući odgovor: možda nam otkrije više o istoriji unutrašnjeg Sunčevog sistema, a možda nam da odgovore i o izvorima gradivnog tkiva života na Zemlji.

Proučavanje ovih Marsovih satelita do sada nije bio prioritet jer je većina misija bila fokusirana na Crvenu planetu.

- Fobos i Dejmos su uvek bili zapostavljeni svetovi jer su vezani za veoma zanimljiv svet – Mars. O njima se nikad nije mnogo razmišljalo – rekao je Dejvid Minton sa Univerziteta Perdju u Indijani.

Do pedesetih godina proračunato je da Fobos napravi krug oko Marsa svakih 7,5 sati, a Dejmos svakih 30 sati. Otkrivena je i veličina ovih satelita. Fobos, koji je veći, ima prečnik od samo 27 kilometara na najširem delu. Što je još čudnije, Fobos pada ka Marsu brzinom od 2 centimetra godišnje. Zbog toga su naučnici proračunali da je njegova gustina verovatno veoma mala.

Fobos je toliko čudan da je jedan sovjetski naučnik svojevremeno postavljao pitanje da li je to u stvari vanzemaljska svemirska stanica.

- Da li bi Fobos mogao da bude čvrst spolja, ali šupalj iznutra? Prirodni satelit ne može da bude šupalj. Ideja da su Marsovi sateliti u stvari veštački može da zvuči fantastično na prvi pogled. Ipak, moje mišljenje je da o tome treba ozbiljno razmisliti – napisao je astrofizičar Josif Šklovski u knjizi „Život u svemiru“, koju je napisao sa astronomom Karlom Seganom.

Foto: Shutterstock/Claudio Caridi

Danas znamo da Fobos nije vanzemaljska svemirska stanica, navodi New Scientist. Astronomi su otkrili mnogo asteroida koji su „gomila smeća“, labavo povezana gomila ostataka sa mnogo unutrašnjih šupljina. Izmerena gustina Fobosa u skladu je sa tim, takođe. Ali je istina da ovaj satelit pada ka Marsu i da će u narednih 100 miliona godina ili udariti u planetu ili će biti rasut u prsten.

- Fobos je čudan. Ako je star 4,5 milijardi godina, kao sve drugo u Sunčevom sistemu, onda ga gledamo u poslednjem delu života – rekao je Minton.

Nakon decenija proučavanja otkriveno je samo malo više od sledećeg: da su Fobos i Dejmos veoma čudni. Fobos izlazi na Zapadu i zalazi na istoku, dva puta tokom jednog marsovskog dana. Mnogo je mračniji od površine Marsa i jedno je je od najmanje reflektivnih nebeskih tela u našem sistemu.

Ne samo da Fobos i Dejmos ne liče na Mars, ali je i sastav materijala na površini različit. Mnogi naučnici misle da su ovi sateliti zarobljeni objekti, koje je uhvatila Marsova gravitacija. Nedavna analiza Sonje Fornasije iz Pariske opservatorije sugeriše da Fobos i Dejmos liče na dva dela mrtve komete koja se raspala na dva dela, a onda ju je zarobila Marsova gravitacija.

- Intrigira me ideja da je reč o zarobljenim objektima. Odakle? To ne znam – rekla je Fornasije.

Ipak, naučnici kažu da je problem što je orbita satelita potpuno pogrešna za zarobljene objekte.

Foto: Shutterstock/buradaki

Jedan od načina rešavanja misterije bile bi misije do Fobosa, ali su jedina dva pokušaja, sovjetski iz 1988. i ruski iz 2011, bili bezuspešni.

Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA) sprema se da 2026. pošalje sondu MMX (Martian Moons eXploration) da ispita Fobos iz blizine, da uzme uzorke sa njega i donese ih na Zemlju. Ovo bi moglo da donese velike promene o razumevanju dva satelita.

(Telegraf Nauka/New Scientist)