Ova čudovišta bila su još veća nego što se mislilo, tvrde naučnici: Zastrašujući megalodoni živeli i u Srbiji

Zastrašujuća džinovska čudovišta – megalodoni – bila su još veća nego što se ranije mislilo. Ove praistorijske ajkule mogle su da porastu do 24,3 metra, što je oko 4 metra više nego što se pretpostavljalo, pokazala je nova studija.

Najnovije procene veličine uradili su stručnjaci sa Univerziteta Depol u Čikagu koje je predvodio profesor paleobiologije Kenšu Šimanada u saradnji sa 28 eksperata iz celog sveta, piše Phys.org.

Preporučujemo

- Ranije procene prema veličini zuba pokazivale su da su megalodoni dostizali dužinu od 18 do 20 metara – rekao je za LiveScience Filip Sterns, edukator iz Vodenog sveta u San Dijegu i koautor studije.

Megalodoni su vladali morima pre između 20 i 3,6 miliona godina. Dosad nije pronađen nijedan kompletan skelet vrste Otodus megalodon, pa su podaci o njima ograničeni na fosile zuba i delova kičme čudovišta. Najveći fosil do sada pronađen je 11 metara dugačak deo kičme.

Poređenje 150 vrsta ajkula

Studija o novoj proceni veličine upravo je objavljena u Palaeontologia Electronica, a u istraživanju su naučnici poredili poznate fosile megalodona sa više od 150 postojećih i izumrlih vrsta ajkula.

Ukoliko se pretpostavi da su megalodoni imali slične proporcije kao druge vrste ajkula, a na osnovu dela kičme dugog 11 metara naučnici su utvrdili da je ta ajkula imala glavu dugu 1,8 metara i rep od 3,6 metara, što znači da je bila dugačka 16,4 metra. Međutim, najveći kičmeni pršljen megalodona koji je do sada pronađen imao je prečnik od 23 centimetra i za 7,6 centimetara je veći od pršljena te ajkule duge 16,4 metra. Na osnovu proporcija taj megalodon bio je dug 24,3 metra.

Foto: Kenshu Shimada / DePaul University

- Dužina od 24,3 metra je trenutno najveća moguća procena veličine za Otodus megalodon koju možemo da opravdamo na osnovu nauke i trenutnih godila – rekao je Šimada, a prenosi Phys.org.

Studija nije tu završena. Njihova procena je da su megalodoni po obliku tela više podsećali na današnje limunske ajkule – Negaprion brevirostris – i bili vitkiji od današnjih velikih belih ajkula (Carcharodon carcharias) sa kojima se najčešće porede.

Tim je primetio da i druge moderne gigantske ajkule poput kit ajkula (Rhinocodon typus) i golemih psina (Cetorhinus maximus) imaju vitkija tela jer su šira, glomaznija tela neefikasna za plivanje. U suprotnosti s njima, velika bela ajkula ima šire telo što je veća, ali nije gigantska jer ne raste više od 7 metara, piše Phys.org.

- Naša nova studija potvrđuje ideju da O. megalodon nije bio samo gigantska verzija današnje velike bele ajkule – rekao je Sterns.

Foto: Pixabay/ Ilustracija

Koliko je bio težak megalodon?

Prema novoj studiji, megalodon dugačak 24,3 metra bio bi težak oko 94 tone i plivao bi brzinom od 2,1 do 3,5 kilometara na sat, što nije brže od današnjih velikih belih ajkula.

Kao što je poznato zahvaljujući fosilima zuba megalodona otkrivenim u Višnjici, ova džinovska čudovišta živela su i na prostorima današnje Srbije. Naravno, u pitanju su delovi kojoi su bili deo mora, takozvanog Centralnog Paratetisa.

(Telegraf Nauka / LiveScience / Phys.org)