Verovali ili ne – ova opasna morska stvorenja 50 miliona godina su starija od drveća!

Kada mislimo o davnoj prošlosti Zemlje zamišljamo ogromne šume i zelenilo kroz koje se probijaju dinosaurusi i drugi kolosalni kopneni predatori. Međutim, pre nego što je prvo drveće pustilo korenje u zemlju, druga vrsta života već je patrolirala okeanima – ajkule, piše za Forbs Skot Travers, biolog sa Univerziteta Rutgers.

- Ovi predatori postoje više od 400 miliona godina, čime prethode pojavi drveća za najmanje 50 milona godina. Oni su svedoci velikih geoloških promena poput formiranja kontinenata, uspona i pada dinosaurusa i pet masovnih izumiranja, adaptirajući se na sve što se dešavalo – piše on.

Preporučujemo

Kako naglašava, da bi se shvatila ova neverovatna dugovečnost, mora da se pogleda vreme kada je Zemlja izgledala potpuno drugačiju.

- Pre oko 420 miliona godina život je bio dominantno morski. Preci modernih ajkula pojavili su se u siluru. Prve ajkule, poput Cladoselache, bile su prilično drugačije od današnjih predatora, opisuje Džon Long u svojoj knjizi iz 1995. „Uspon riba: 500 miliona godina evolucije“. Sa telom poput torpeda, plivale su brzo i zahvaljuući toj brzini lovile su primitivne ribe i druga morska stvorenja. Osnovna karakteristika ajkula, skelet od hrskavice, jedan je od razloga što su evolirale tako brzo i bile su savršeno adaptirane za život u vodenom svetu – napisao je on i dodao:

Foto: Mediadrumimages/EuanRannachan / Media Drum World / Profimedia

- Za razliku od čvrstih koštanih skeleta modernih riba, hrskavica je lagana i fleksibilna, pa je dala ajkulama brzinu i sposobnost manevrisanja u vodi, da izbegavaju veće predatore. Cladoselache je bila relativno mala, imala je dužinu od tek dva metra, a zubi joj nisu bili zamenjivi, kao kod modernih ajkula. Kada su ajkule postale dominantne u morima, kopno je bilo golo i negostoljubivo, čak i male biljke su imale problema da naprave svoje uporište. Rane biljke poput mahovina i jetrenjača pojavile su se pre oko 470 miliona godina, tokom ordovicijuma. Drveće kako znamo danas, međutim, pojavilo se tokom kasnog devona, pre otprilike 350 miliona godina.

Rana pojava ajkula može da se pripiše morskom okruženju devona. Vode su postale stabilni medijum za život zahvaljujući konzistentnim temperaturama i obilju nutrijenata. To je omogućilo evoluciju različitih morskih vrsta.

- Suprotno tome, život na kopnu bio je surov zbog ultraljubičaste radijacije, nedostatka vode, ekstremnih temperatura i kataklizmičnih zemljotresna. Ajkule su imale koristi od njihove jednostavna, ali efikasne fiziologije. Skelet od hrskavice, aerodinamična tela i efikasna lovačka adaptacija omogućila im je da dominiraju u ranom vodenom ekosistemu. Njihova izdržljivost pomogla im je da prežive mnoge katastrofe, uključujući i permsko-trijasko izumiranje, kada je nestalo 90 odsto vrsta. Uprkos svom tom uspehu u preživljavanju, ajkule se danas suočavaju sa velikom pretnjom zbog ljudskih aktivnosti – napisao je Travers za Forbs.

(Telegraf Nauka/Forbs)