Ovi otisci stopala u blatu su nešto što nikad i nigde nije viđeno: Šokantno otkriće na obali jezera

Otisci stopala u blatu na obali jezera u Keniji sugerišu da su dve vrste ranih ljudskih predaka živele jedna kraj druge pre nekih 1,5 miliona godina. Otisci su nastali „u roku od nekoliko sati ili najviše dana“, rekao je paleontolog Luis Liki, koautor studije objavljene u žurnalu Science.

Naučnici su zahvaljujući fosilima znali da su ove dve izumrle vrste ljudskog evolutivnog stabla – Homo erectus i Paranthropus boisei – živele u slično vreme u regionu Turkana, javio je AP. Međutim, datiranje fosila nije uvek egzaktno.

Preporučujemo

- Ume da pokaže plus ili minus nekoliko hiljada godina. Međutim, sa fosilnim otiscima stopala, postoji tačan trenutak u vremenu kada su nastali. Ovo je izvanredno otkriće – rekao je peleontolog Vilijam Harkort-Smit, stručnjak sa Koledža Lehman i Prirodnjačkog muzeja u Njujorku, a koji nije učestvovao u istraživanju.

Foto: Tanjug/AP/Louise Leakey

Fosilni otisci stopala otkriveni su još 2021, ali su sad stigli prvi ozbiljni rezultati njihovog proučavanja. Ne zna se da li su dve jedinke prošle istočnom obalom jezera Turkana istovremeno ili u razmaku od dan ili dva, ali je vrlo verovatno da su znali jedni za druge, veruje Kevin Hatala, paleoantropolog sa Univerziteta Čatnam u Pitsburgu i koautor studije.

- Verovatno su viđali jedni druge, znali su jedni za druge i uticali su jedni na druge – rekao je on.

Naučnici mogu da razlikuju dve vrste zbog različitih oblika stopala. Homo erectus je hodao slično kao što hodaju današnji ljudi, spuštajući prvo petu, pa prebacujući težinu na prste i odgurujući se. Druga vrsta, koja je takođe hodala uspravno, hodala je na „potpuno drugačiji način od svega što smo bilo kad i bilo gde videli“, rekla je koautorka Erin Mari Vilijams-Hatala, evolucioni anatomista na Univerzitetu Čatam i koautorka studije.

Foto: Tanjug/AP/Neil Thomas Roach

Između ostalog, otisci stopala pokazuju veću mobilnost u palcu u odnosu na Homo erectuse i Homo sapiense, dodaje ona. Naši zajednički preci primati verovatno su imali i stopala i šake prilagođene za hvatanje grana, ali vremenom su se stopala ljudskih predaka razvila i prilagodila za uspravno hodanje po zemlji. Nove studije pokazuju da se transformacija bipedalizma nije pojavila odjednom i na jedan način. Moguće je da su različite rane ljudske vrste učile da hodaju, trče i kreću se po brdima i blatu na različite načine.

- Ispada da postoji različita mehanika hodanja, da postoje različiti načini bipedalizma – rekao je Harkort-Smit.

(Telegraf Nauka/AP)