Novo otkriće fosila ranog pretka ljudi pokazuje da je hodao uspravno

Paranthropus robustus je bila vrsta prastarog čoveka koji je živeo u Južnoj Africi pre oko dva miliona godina, pored Homo ergastera, direktnog pretka modernih ljudi.

Fosili Paranthropus robustusa pronađeni su u velikom broju u pećini Svartkrans, koja se nalazi otprilike na pola puta između Johanesburga i Pretorije. Mnogo je otkriveno o ishrani i društvenoj organizaciji te izumrle vrste putem izučavanja mnogobrojnih lobanja i stotina zuba, pronađenih otkako su naučna iskopavanja u pećini počela 1948.

Preporučujemo

Na primer, veoma teške vilice i zubi sa debelim slojem gleđi sugerišu da je, kad su vremena bila oskudna, Paranthropus robustus mogao da preživi sa hranom niskog kvaliteta koju je bilo teško žvakati.

Osim toga, ima izuzetno velikih lobanja i zuba, dok su drugi primerci snažni, ali ne toliko veliki. To ukazuje na veće mužjake i manje ženke i seksualni sistem zvan poliginija, kad se dominantni mužjak pari sa više ženki.

Nažalost, Svartkrans je tokom godina davao manje kostiju iz ostatka skeleta Paranthropus robustusa, ograničavajući razumevanje stasa, držanja tela i kretanja, bitnih karakteristika povezanih sa pronalaženjem hrane i partnera.

Novo otkriće, prva zglobljena karlična kost, butna kost i potkolenična kost, donosi promenu. Međunarodni tim istraživača pri Institutu za evolucione studije Univerziteta Vitvatersrand u Južnoafričkoj Republici otkrili su da ti fosili pripadaju jednom mlađem odraslom Paranthropus robustusu.

Fosili pokazuju ne samo da je ta vrsta, poput modernih ljudi, normalno imala uspravan položaj tela prilikom hodanja, već i potvrđuje da je bila vrlo malog rasta. Procenjuje se da je individua, verovatno ženska, čiji fosili su pronađeni bila visoka samo oko jedan metar i teška 27 kilograma kad je umrla, što je čini čak manjom od odraslih pripadnika drugih sitnih ranih ljudskih vrsta, uključujući one koje predstavljaju čuvena „Lusi“ (Australopithecus afarensis, stara oko 3,2 miliona godina) i „Hobit“ (Homo floresiensis, star oko 90.000 godina), iz Etiopije, odnosno Indonezije.

Mala veličina novog Paranthropus robustusa činila bi tu individuu podložnom napadima predatora – kao što su sabljozube mačke i džinovske hijene – koji su živeli u oblasti oko pećine Svartkrans. To potvrđuju oštećenja površine fosila, koja uključuju tragove zuba i ugriza identične onima koje leopardi ostavljaju na kostima svog plena.

„Iako se čini da je ovaj određeni Paranthropus robustus bio žrtva predatora, to ne znači da čitava vrsta bila nesposobna. Znamo da je Paranthropus robustus opstajao u Južnoj Africi više od milion godina i postojano je, na različitim mestima, pronalažen u prostornoj vezi sa oruđima od kamena i kosti“, kažu istraživači.

Ta oruđa su korišćena u razne svrhe, uključujući kasapljenje životinja radi mesa i iskopavanje jestivog korenja i podzemnih insekata. Istražuje se da li je Paranthropus robustus ili Homo ergaster, ili obe vrste, tvorac i korisnik tih važnih oruđa, ali istraživači Svartkransa veruju da je Paranthropus robustus posedovao kognitivne i fiziče kapacitete za obe delatnosti.

Istraživanje fosila uključuje analize putem CT skeniranja unutrašnjih koštanih struktura, što će dati dodatne informacije o obrascima rasta i razvoja Paranthropus robustusa, doprinoseći našem detaljnijem shvatanju njegovih lokomotornih ponašanja.

(Telegraf Nauka/Phys.org)