• 0

Vreme čitanja: oko 2 min.

„Zlatno“ otkriće tragača za fosilima – nova vrsta zglavkara iz ordovicijuma

D. M.

Vreme čitanja: oko 2 min.

Paleontolozi su identifikovali fosile drevne vrste koji su 450 miliona godina bili ispod pirita u centralnom delu države Njujork.

  • 0
Megacheira zglavkari Foto: Wikipedia/Junnn11, CC BY-SA 4.0

Nova vrsta Lomankus edgecombei je dalji rođak savremenih potkovičastih kraba, škorpija i paukova. Nije imala oči, a mali prednji ekstremiteti su bili najpogodniji za rovarenje po sedimentu mračnog okeana, kad je prostor današnje države Njujork bio pod vodom.

Lomankus takođe ima jarko zlatnu boju – zahvaljujući slojevima pirita koji se uvukao u fosilizovane ostatke.

Međutim, ne radi se samo o izgledu. Pirit u fosilima bogatoj oblasti u blizini grada Roum doprineo je očuvanju fosila postepeno zamenjujući meka tkiva pre raspada, što je sačuvalo bitna svedočanstva o evoluciji života u okeanima pre 450 miliona godina, kaže Derek Brigs, profesor sa Fakulteta umetnosti i nauka Univerziteta Jejl.

Lomankus, član izumrle grupe zglavkara Megacheira, evoluciono je značajan na nekoliko načina. Primer je zglavkara sa prilagodljivom glavom i specijalizovanim ekstremitetima (klešta škorpije i očnjaci pauka su drugi primeri). Prednji ekstremiteti imaju trio dugih, fleksibilnih, bičastih nastavaka – koji su možda služili za opažanje okoline i detekciju hrane.

Zglavkari obično imaju jedan ili više parova nogu na prednjem delu tela modifikovanih za opažanje okoline i hvatanje plena. Ove specijalne noge ih čine vrlo prilagodljivim, kao neki biološki švajcarski vojnički nož, kaže Luk Peri sa Oksfordskog univerziteta.

Osim toga, fosili ukazuju da je grupa Megacheira nastavila da evoluira i da se diverzifikuje duže nego što se mislilo. Lomankus je živeo u ordovicijumu (periodu pre 443-485 miliona godina). Paleontolozi veruju da je grupa Megacheira uveliko izumrla do početka tog perioda.

Novi fosili su takođe povezani sa paleontološkim radom Univerziteta Jejl, koji traje više od jednog veka. Lokacija na kojoj su pronađeni, Bičerovo ležište, nazvana je po Čarlsu Emersonu Bičeru, upravniku Prirodnjačkog muzeja Pibodi na Univerzitetu Jejl od 1899. do 1904.

Bičer je objavio izuzetne radove o anatomiji i odnosima trilobita (jedne od najranijih grupa zglavkara) sa te lokacije i njegovo delo su generacijama proučavali i razvijali drugi naučnici, među kojima je i Brigs.

„Očuvanost fosila je izvanredna. Detalji su dobijeni putem kompjuterizovane tomografije (CT), koja je proizvela 3D slike fosila“, kaže Brigs.

Novi fosilni primerci su donirani muzeju Pibodi.

(Telegraf Nauka/Science Daily)

Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>