Milijarderi pokušavaju da žive večno: Fizičar kaže da je to gubljenje vremena, evo i zašto

Tehnološki milijarderi koji pokušavaju da dosegnu besmrtnost i žive večno, gube svoje vreme, tvrdi prof. Džim Al-Halili, jedan od vodećih britanskih fizičara.

Dok se neki obični ljudi okreću neregulisanim injekcijama peptida, ledenim kupkama i suplementima koji navodno usporavaju starenje, ekstremno bogati ciljaju na besmrtnost uz još drastičnije intervencije: milijarder Brajan Džonson je čak pokušao da ubrizga plazmu svog sedamnaestogodišnjeg sina – iako je kasnije rekao da od toga nije video nikakvu korist, piše Gardijan.

Prof. Džim Al-Halili, koji će ove godine držati božićna predavanja u Kraljevskom institutu na temu vremena, rekao je da ljudi koji troše energiju na pokušaje da žive večno možda propuštaju život ovde i sada.

- Imamo konačan vremenski interval u kojem postojimo u univerzumu. I što više proučavam prirodu vremena, što više razmišljam o tome, sve više shvatam da samo želim da maksimalno iskoristim vreme koje imam - rekao je on i dodao:

- Mi smo ovde samo treptaj oka u poređenju sa starošću univerzuma. Ako potrošim taj treptaj oka pokušavajući da ga produžim na dva treptaja, nisam siguran da li je to zapravo vredna stvar na koju bi trebalo trošiti svoj život.

Al-Halilija vreme dugo fascinira. Kao dete bio je zbunjen kada je njegov otac, inženjer, rekao da niko zapravo ne razume šta je vreme.

- Nisam imao pojma o čemu priča - rekao je. - Tek nakon školovanja za fizičara shvatite da je, zapravo, pojam vremena – naše zdravorazumsko viđenje vremena – nekako veoma daleko od načina na koji razmišljamo o vremenu, posebno u fizici.“

Vreme ne teče istom brzinom za svakoga

Između ostalih primera, Al-Halili ističe da je čuveni teorijski fizičar Albert Ajnštajn otkrio da vreme ne protiče istom brzinom za svakoga.

- Ono što bih ja nazvao sekundom bilo bi duže od sekunde za vas ako bih proleteo pored vas sa svojim satom u raketi - rekao je. - Ja ću reći, gle, prošla je jedna sekunda. A vi ćete reći, ne, zapravo, prošlo je pet sekundi. Sve radite usporeno.

Gravitacija, dodao je, takođe ima uticaj.

- To je za mene najjeziviji aspekt toga, da vreme teče različitim brzinama u zavisnosti od toga koliko je jaka gravitacija – naglasio je.

Ajnštajnov rad možda može baciti svetlo i na božićnu zagonetku: kako duhovi prošlosti, sadašnjosti i budućnosti mogu da se pojave iste noći da prestraše Ebenezera Skrudža u „Božićnoj priči“ Čarlsa Dikensa.

Al-Halili kaže da, prema Ajnštajnu, sva vremena postoje istovremeno – prošlost, sadašnjost i budućnost – na isti način kao što postoje sve tačke u prostoru.

- Problem je, naravno, što mi uvek doživljavamo samo sadašnji trenutak - rekao je Al-Halili. - Dakle, ideja „Božićne priče“ je divna jer ističe ovaj pojam da vremena možda nisu odvojena. Da se možda možemo spojiti sa ljudima, nekim iz prošlosti, nekim iz budućnosti. Ali naravno, u relativnosti, to znači putovanje kroz vreme.

Putovanje kroz vreme je još jedna tema koju Al-Halili planira da istraži na božićnim predavanjima.

- Matematički, moguće je putovati nazad kroz vreme - kaže on.

Stvarnost je, međutim, malo komplikovanija – slična vožnji kroz petlju na rolerkosteru.

- Putujete napred rolerkosterom, ali dešava se to da se vraćate unazad i stižete na početnu tačku. To je ista stvar s putovanjem kroz vreme. Ono što se u relativnosti naziva zatvorena vremenska kriva je mesto u prostor-vremenu koje je toliko iskrivljeno i savijeno gravitacijom da putujete onim što smatrate napredovanjem kroz vreme, ali zapravo kružite kroz prostor-vreme do trenutka pre nego što ste krenuli - rekao je on i dodao:

- Ali problem je, naravno, što većina fizičara misli „sigurno je to nemoguće“, jer putovanje kroz vreme u prošlost dovodi do raznih paradoksa.

Putovanje u budućnost je, bar teorijski, lakše.

- To radite tako što usporavate vreme, ili putovanjem brzinom bliskom brzini svetlosti ili radeći ono što Metju Mekonahi radi u „Interstelaru“ – odete i kružite oko supermasivne crne rupe čije je gravitaciono polje toliko jako da, mislim u filmu, za svakih sat vremena provedenih blizu te crne rupe, na Zemlji prođe sedam godina – rekao je.

Večna potraga za večnim životom

Večni život je nešto za čime ljudi teže od prvog zabeleženog epa – Epa o Gilgamešu. Međutim, sa razvojem tehnologije mnogi misle o tome kako nam je besmrtnost na dohvat ruke.

Dok je Gilgameš mislio da će pobediti smrt misterioznom biljkom, kasnije metode produžetka života bile su nešto drugačije, kao u romanu „Frankenštajn“ Meri Šeli. Danas se veruje da postoji više načina za to – digitalna reinkarnacija ili prebacivanje svesti, zamena ostarelih ili bolesnih organa onima uzgojenim u laboratoriji, podmlađivanje ćelija nanotehnologijom…

Kontroverzni futurista Rej Kurcvajl nedavno je izjavio da „posle 2032. više niko neće umirati od starosti“, dok je neuronaučnik dr Arijel Zeleznikov-Džonston rekao da potrebna tehnologija već postoji i da košta koliko i polovni automobil srednje klase.

Većina naučnika je, ipak, mnogo konzervativnija kada je reč o ovim pitanjima i ne veruju da je moguće živeti duže od 125 godina.

Ova tema ne privlači samo tehnološke milijardere, već i političare. Tako su pre oko godinu dana ruski i kineski predsednik Vladimir Putin i Si Đinping snimljeni su kako razgovaraju o tome da li je moguće produžiti život do 150. godine.

(Telegraf Nauka/The Guardian)