Enigma „izgubljenog princa“, sestrin greh, Betovenovo trovanje i ljudska žrtva: 4 misterije rešene u 2024.

Zahvaljujući analizama DNK, proučavanju izotopa i još nekim novim metodama istraživanja naučnici su u 2024. uspeli da reše neke od misterija koje su vekovima zbunjivale istraživače prošlosti.

Tako je konačno utvrđeno da Ludvig van Betoven nije preminuo od posledica trovanja olovom, da „izgubljeni evropski princ“ čija je pojava uzburkala svet pre 200 godina nije bio sin velikog vojvode, da je „čovek iz Vitrupa“ žrtvovan u mračnom ritualu i koju tajnu je skrivala porodica moćnih barona De la Var.

1. KASPAR HAUZER I KRVAVI TRAGOVI

„Izgubljeni evropski princ“ Kaspar Hauzer bio je glavna tema na Starom kontinentu pretprošlog veka. Ovaj divlji dečak se pojavio niotkuda 1828. i privukao je neviđenu pažnju evropske aristokratije. Ni danas se ne zna ko je Kasper zaista bio, ali analiza DNK sa njegove krvave košulje i dlaka, završene u avgustu 2024, otkrila je ko nije bio.

Kada se 16-godišnji Hauzer pojavio u Evropi, noseći pisma sa svojom čudnom pričom – da je držan u mračnoj i hladnoj tamnici, postao je slavna osoba. Prvo nije mogao da govori, samo je uspeo da napiše svoje ime, a onda je znao da izgovori samo jednu frazu: „Želim da budem konjanik, kao moj otac“.

To je dovelo do glasina da je on u stvari tajni sin velikog vojvode Karla, vladara Badena iz dinastije Ceringen. Karl je preminuo bez zvaničnih naslednika, a titulu je preuzeo njegov stric Ludvig nakon čega je dinastija nestala.

- Tvrdi se da je ovo najveća misterija 19. veka – rekla je genetičarka Turi King, jedna od stručnjaka koji su uradili analizu DNK Kaspara Hauzera, inače zaposlena na Univerzitetu u Batu.

Oni su uzeli DNK sa krvave odeće i kose, a onda je uporedili sa potomcima dinastije Ceringen.

- DNK Kaspara Hauzera bio je isti na krvi i u kosi, što nam je omogućilo da to ispitamo. Pokazalo se da je mDNK različit od mDNK navodnih sestara i njihovih potomaka. Jasno je da je mitohondrijalno različit. Time je srušena teorija o „izgubljenom princu“. Nažalost, podaci koje imamo još nam ne govore ko je on, ali znamo ko nije – rekla je Kingova.

Hauzer je izboden na ulici 5 godina nakon što se pojavio, a 3 dana nakon napada podlegao je povredama. Napadač nije otkriven.

2. TAJNA DVA PRAMENA KOSE SLAVNOG KOMPOZITORA

Foto: Wikimedia

Niko nije siguran šta je dovelo do bolesti jetre i bubrega od koje je preminuo Ludvig van Betoven. Međutim, jedna popularna teorija – da je za to krivo trovanje olovom – odbačena je u maju 2024. Tim naučnika sa Harvarda pokazao je da je jedan od najznačajnijih kompozitora svih vremena zaista imao trovanje olovom, ali ne u koncentracijama koje bi ga ubile.

Tim sa Harvarda uradio je analizu dva pramena kose koja su dokazano pripadala Betovenu i u njima je otkrio značajne genetske faktore rizika za bolest jetre i dokaz infekcije hepatitisom B, koji je mogao da dovede do smrti, ali ništa što bi otkrilo razloge problema sa stomakom i gubitka sluha.

- Arsen, živa i olovo u pramenovima su analizirani korišćenjem klinički prihvaćenih metoda. Otkrića potvrđuju prisustvo viših koncentracija olova u oba pramena. Korišćenjem preporučene formule za konverziju koji daju Centri za kontrolu bolesti (CDC) pretvorili smo koncentracije u kosi u koncentracije olova u krvi – procena je da je imao između 69 i 71 mikrogram po decilitru. Takve koncentracije su povezane sa nekim gastrointestinalnim, bubrežnim i slušnim problemima, ali se ne smatraju dovoljno visokim da bi izazvale smrt. Glavni sugerisani razlozi izloženosti olovu su ispijanje vina iz olovnih posuda, ishrana i medicinski tretmani. Povišeni su i nivoi arsena i žive i to otprilike 13 i četiri puta više u odnosu na reference – navodi se u pismu.

Oni navode da ovaj vidi ispitivanja ima i svoje manjkavosti, ali da pokazuje da visoke koncentracije olova nisu bile dovoljne da ubiju Betovena, ali jesu da izazovu različita oboljenja s kojima se borio celog života.

3. ČOVEK IZ VITRUPA I 8 UDARACA PALICOM

Ostaci lobanje čoveka iz Vitrupa… Foto: Stephen Freiheit; Anders Fischer et al. 2024, PLOS ONE, CC-BY 4.0

Čovek iz Vitrupa, kako su arheolozi nazvali skeletne ostatke pronađene u močvari 1915, imao je jezivu sudbinu. Rođen je i odrastao na obalama Skandinavskog poluostrva, a onda se preselio u Dansku, kao trgovac ili kao zarobljenik, gde je kasnije postao žrtva mračnog obreda – lobanju mu je smrskalo osam udaraca palicom, pokazalo je istraživanje tima arheologa.

- Nasmrt izudarano telo čoveka iz Vitrupa položeno je u dansku močvaru, verovatno kao deo ritualnog žrtvovanja. To se desilo između 3300. i 3100. godine pre nove ere, tokom vremena lokalne Funel Biker kulture ili Kulture levkastih pehara. Kada je reč o morfologiji lobanje, ona se razlikuje od lobanja tadašnjih farmera u Danskoj i više nalikuje lobanjama lovaca-skupljača koji su naseljavali Skandinaviju u prethodnom milenijumu. Njegovi ostaci izabrani su za transdisciplinarnu analizu da se otkrije njegova životna istorija iz perspektive istorije populacije. Urađene su arheološke, antropološke i genetske analize, kao i analiza izotopa, čime je utvrđeno da je rođen u Norveškoj ili Švedskoj, da je odrastao na severu gde mu je ishrana bila lovačko-ribolovačka, a da je kasnije u životu imao tipičnu zemljoradničku dijetu – navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Plos One i dodaje se:

- Fatalni udarci u glavu čoveka iz Vitrupa odbacuju mogućnost da se slučajno udavio u močvari. Da li je bio žrtva svađe ili ubistva? Hiljade ostataka u sličnom okruženju u Danskoj ipak ukazuju na to da je verovatno žrtvovan nepoznatim duhovima ili bogovima.

4. SESTRIN GREH SKRIVAN 400 GODINA

Ostaci iz crkve u Džejmstaunu, a među njima su Ferdinand Venman i kapetan Vilijam Vest... Foto: Ryan M. Kelly / AFP / Profimedia

Analiza drevnog DNK (aDNK) iz Džejmstauna, prve engleske kolonije u Severnoj Americi, dovela je do identifikacije dve osobe iz grupe prvih naseljenika. Osim toga, ova istraživanja otkrila su i najveću tajnu jedne od najmoćnijih porodica iz vremena kolonizacije Novog sveta – vanbračno dete u familiji Tomasa Vesta, barona De la Vera.

Naučnici su prvo otkrili ljudske ostatke u crkvi u Džejmstaunu, pa uradili DNK analizu i uporedili podatke sa istorijskim izvorima, osteološkim i arheološkim dokazima. To je dovelo do identifikacije – utvrđeno je da su to ostaci Ferdinanda Venmana (1576-1610) i kapetana Vilijama Vesta (1586-1610). Obojica su bili članove porodice Vest, kojoj je pripadao i prvi guverner kolonije Tomas Vest, treći baron de la Var, čovek po kome je nazvana država Delaver.

Istraga je pokazala da je kapetan Vest bio sin najmlađe sestre u porodici, Elizabet Vest, kao i da je rođen van braka, što je bio veliki tabu u engleskom društvu 17. veka. Zbog toga i ne čudi što je „sestrin greh“ skrivan vekovima.

(Telegraf Nauka)