Drevni DNK potvrdio veze plemena iz Novog Meksika sa kanjonom Čako

Prvi put je jedno federalno priznato pleme američkih starosedelaca povelo je DNK istraživanje o svom poreklu, piše Phys.org.

Pikuris Pueblo, suverena nacija u Novom Meksiku, dugo ima predanja o vezi plemena sa kanjonom Čako, jednim od drevnih centara Pueblo Indijanaca.

Preporučujemo

- Pričamo naše priče od pamtiveka, ali su te tradicije često bile zanemarene i brisane - rekao je Kreg Kvančelo, zamenik guvernera Pikurisa.

Dok članovi nacije Pikuris Pueblo traže veći uticaj u donošenju odluka o budućnosti kanjona Čako, gde se vode debate o bušenju nafte i gasa, njihovi lideri odlučili su da bi korišćenje DNK sekvenciranja kao dopune ili potvrde njihovih usmenih predanja moglo biti korisno sredstvo. Grupa je započela saradnju sa međunarodnim timom genetičara.

- DNK bi nam mogao pomoći da zaštitimo naše nasleđe. Sada možemo reći: „Ovo je naše, moramo to zaštititi“ – rekao je Kvančelo.

Nalazi, objavljeni u časopisu Nature, pokazuju bliske veze između genoma 13 sadašnjih članova Pikurisa i drevne DNK pronađene kod 16 pojedinaca koji su živeli između 1300. i 1500. u kanjonu Čako ili blizu njega.

- Rezultati pokazuju jaku vezu između drevnih i današnjih Pikurisa - rekao je koautor Tomaz Pinjoti, genetičar sa Univerziteta u Kopenhagenu.

Genetsku analizu vodili su Pikurisi. Istraživači su rekli da je ovaj model saradnje u suprotnosti sa dugom istorijom arheologa i genetičara koji su zaplenjivali i proučavali artefakte i ostatke bez saglasnosti starosedelačkih grupa.

- Nije bila laka odluka započeti saradnju sa naučnicima. Ovo su podaci koji menjaju život - rekao je Vejn Jaza, koautor i guverner Pikurisa.

U Novom Meksiku postoji 19 plemena Pueblo Indijanaca. Nova studija ne opovrgava istorijske veze drugih plemena sa kanjonom Čako.

Nacionalni istorijski park kulture Čako je deo Svetske baštine Uneska kojim upravlja Služba nacionalnih parkova SAD. Poznat je po prostranim pustinjskim vidicima i monumentalnim strukturama od peščara – uključujući višespratne domove i ceremonijalne građevine – koje su izgradili preci Pueblo Indijanaca.

- Izuzetno je važno da o Čaku ne govorimo u kategoriji „izgubljenih civilizacija“, poput egipatskih piramida ili Stounhendža. Ta ideja je posebno štetna u ovom slučaju jer obespravljuje narod Pueblo koji i dan danas živi svuda oko kanjona - rekao je Pol Rid, arheolog za očuvanje u Archaeology Southwest, koji nije bio uključen u istraživanje.

Brajan Valo, član Akoma Puebla koji vodi Udruženje plemenskog nasleđa Čako, rekao je da se trenutna zabrinutost vrti oko dozvola za bušenje i rudarstvo na saveznom zemljištu pored parka, što takođe utiče na životnu sredinu unutar kanjona.

- Imamo ove bliske veze jer su naši preci migrirali i izgradili ova mesta – ona ostaju centralna za očuvanje naše sopstvene kulture - rekao je Valo, koji nije bio učesnik istraživanja.

(Telegraf Nauka/Phys.org)