Naučnici ispitali da li autofagija zaista skida kilograme: Kliničke studije dale jasan odgovor

Popularna dijeta nazvanapovremeno gladovanje ili autofagija najverovatnije neće dovesti do većeg gubitka kilograma kod gojaznih osoba nego tradicionalni saveti vezani za ishranu ili potpuno preskakanje dijete. To je pokazalo novo istraživanje, objavila je globalna i neprofitna mreža istraživača Kokran.

Gojaznost je značajan zdravstveni problem koji je postao vodeći uzrok smrti u zemljama sa visokim prihodima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), gojaznost kod odraslih širom sveta se više nego utrostručila od 1975. godine. U 2022. godini 2,5 milijardi odraslih osoba imalo je prekomernu telesnu težinu. Od tog broja, 890 miliona je ekstremno gojazno.

Preporučujemo

Popularnost povremenog gladovanja ili autofagije naglo je porasla poslednjih godina, podstaknuta društvenim mrežama, influenserima i tvrdnjama o brzom gubitku težine i metaboličkim koristima.

Istraživači su analizirali dokaze iz 22 kliničke studije koje su uključile 1.995 odraslih osoba iz Severne Amerike, Evrope, Kine, Australije i Južne Amerike. Studije su ispitivale više oblika povremenog gladovanja, uključujući gladovanje svakog drugog dana, periodično gladovanje i ishranu u ograničenom vremenskom periodu. Većina studija je pratila učesnike do 12 meseci.

Pregled je uporedio povremeno gladovanje s tradicionalnim savetima o ishrani i sa situacijom bez ikakve intervencije. Čini se da povremeno gladovanje nema klinički značajan efekat na gubitak težine u poređenju sa standardnim savetima o ishrani ili, čak, potpunim preskakanjem bilo kakve dijete.

Izveštavanje o neželjenim efektima bilo je nedosledno u različitim ispitivanjima, što otežava donošenje čvrstih zaključaka. Baza dokaza ostaje ograničena, sa samo 22 studije, od kojih su mnoge imale male uzorke i nedosledno izveštavanje.

- Čini se da povremeno gladovanje jednostavno ne funkcioniše kod odraslih sa prekomernom težinom koji pokušavaju da smršaju. To može biti razumna opcija za neke ljude, ali trenutni dokazi ne opravdavaju entuzijazam koji vidimo na društvenim mrežama – rekao je Luj Garenjani, istraživač iz Univerzitetske italijanske bolnice u Buenos Ajresu.

Malo je studija koje su ispitivale dugoročne rezultate povremenog gladovanja. Autori su naglasili da je gojaznost hronično stanje, a kratkoročne studije otežavaju usmeravanje dugoročnog donošenja odluka za pacijente i lekare.

Većina uključenih studija obuhvatila je pretežno belu populaciju u zemljama sa visokim prihodima. Kako je gojaznost kriza koja se brzo širi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, potrebna su dalja istraživanja u tim populacijama.

Autori stoga upozoravaju da ovi rezultati mogu pružiti određene smernice, ali se ne mogu projektovati na celokupnu populaciju, jer mogu varirati u zavisnosti od pola, uzrasta, etničkog porekla, zdravstvenog stanja ili osnovnih poremećaja i navika u ishrani.

- Sa trenutno dostupnim dokazima, teško je dati opštu preporuku. Lekari će morati da primene individualni pristup, od slučaja do slučaja, kada savetuju odraslu osobu sa prekomernom težinom o gubitku kilograma - rekla je Eva Madrid iz Jedinice za sintezu dokaza Kokran Iberoamerike.

(Telegraf Nauka/Cochrane)