Naučnike šokirala veza popularne dijete i smrti zbog srčanih oboljenja: Zaključak doneli prateći 20.078 ljudi

Foto:Shutterstock

Povremeno gladovanje ili autofagija, popularna dijeta u kojoj se ograničava vreme tokom kojeg osoba može da jede, povezano je sa 91 odsto povećanim rizikom od smrti zbog srčanih problema, pokazala je preliminarna studija. Naučnici su osam godina pratili više od 20.000 odraslih Amerikanaca i obratili pažnju na ishranu i smrtnost, navodi LiveScience.

Među ljudima koji se odluče na povremeno gladovanje najčešći su režimi 16:8, kada se 16 sati gladuje, a tokom osam normalno jede, 5:2, kad se normalno jede pet dana, a gladuje dva dana nedeljno, kao i naizmenično gladovanje, kada se jedan dan jede normalno, a jedan se ne jede ništa ili unosi oko 20 odsto potrebnih kalorija.

Preporučujemo

- Među 20.078 odraslih osoba koje su bile uključene u studiju, prosečna starost bila je 48,5 godina, polovina njih bili su muškarci. Tokom osam godina, koliko su u proseku praćeni, njih 2.797 je preminulo, od čega je 840 smrti bilo zbog kardiovaskularnih oboljenja, a 643 zbog raka. U poređenju sa onima koji su ograničavali period jela na između 12 i 16 sati, oni koji su jeli tokom manje od osam sati bili su znatno više povezani sa rizikom od smrti zbog srčanih problema, ta veza je primećena i kod odraslih sa kardiovaskularnim bolestima. Ostali sistemi povremenog gladovanja nisu povezivani sa kardiovaskularnim mortalitetom, osim u slučaju ljudi sa kardiovaskularnim bolestima koji su jeli između osam i deset sati. Nije značajna veza pronađena između dužine perioda za jelo i smrtnosti od raka kod ljudi obolelih od raka. Kod odraslih Amerikanaca, povremeno gladovanje sa periodom za jelo manjim od osam sati značajno je povezan sa povećanim rizikom od smrti zbog kardiovaskularnih oboljenja. Ova otkrića nikako ne podržavaju povremeno gladovanje po sistemu 16:8 kao prevenciju smrti od srčanih problema – navodi se u preliminarnim rezultatima i zaključku studije.

Studija je pokazala vezu između povremenog gladovanja sa periodom za jelo od osam sati i smrti povezanih sa kardiovaskularnim problemima. Međutim, naglašava se, ne mogu da kažu da li je ovakva ishrana dovela do smrti, već samo da postoji neka veza.

- Iznenadilo nas je kad smo videli da u poređenju sa ljudima koji jedu tokom 12 ili 16 sati, oni koji su jeli tokom osam sati imaju povećan rizik od smrti zbog kardiovaskularnih problema i nisu živeli duže – rekao je za LiveScience Viktor Venze Žong, profesor epidemiologije i biostatistike na Medicinskom fakultetu Šangajskog univerziteta Đijao Tong i jedan od autora studije.

Kako navodi LiveScience, istraživanje ima značajna ograničenja, pa sve ove rezultate treba dodatno proveriti. Ranija istraživanja, dodaju, sugerisala su da povremeno gladovanje kratkoročno poboljšava kardiovaskularno zdravlje, tokom nekoliko meseci, a poboljšava i insulinsku rezistenciju.

(Telegraf Nauka / LiveScience)