Psiholozi otkrivaju zašto omiljena muzika budi najjače emocije i odražava našu ličnost

Kada uključite radio, verovatno se desi da neka pesma odmah privuče vašu pažnju, dok ćete možda drugu preskočiti. Zašto je to tako? Zbog čega imamo različite ukuse u muzici, a šta je to što neki zvuke čini univerzalno voljenima, dok drugi ne uspevaju da zadovolje širok spektar slušalaca? Ovaj fenomen je duboko ukorenjen u psihologiji muzike, koja objašnjava kako muzika utiče na mozak, emocije i ličnost, piše SciTech Daily.

Neke pesme ostaju relevantne i emocionalno snažne kroz decenije, zahvaljujući specifičnim melodijama i tekstovima koji odzvanjaju kod slušalaca svih uzrasta. Jedan od najpoznatijih primera ove vrste pesme je "True Colors" Cyndi Lauper, koja je prvobitno objavljena 1986. godine. Pesma je tokom godina doživela različite obrade, uključujući popularne verzije u filmovima poput Trolova, a njeno emotivno značenje nije se promenilo.

Preporučujemo

Zanimljivo je da je pesma korišćena u različitim kontekstima, od video materijala za Epcot u Diznilendu do naslovne numere filma Trolovi, u kojem je izvedena od strane Džastina Timberlejka i En Kendrik. U isto vreme, pesma je ostala popularna i u najnovijim verzijama, sa brojnim obradama koje možete pronaći na internetu. Ovaj fenomen, u kojem određena pesma uspeva da poveže ljude različitih generacija, postavlja pitanje zašto se neke melodije dopadaju širokoj publici, dok drugi ne uspevaju da ostvare isti uticaj.

Muzički ukus nije samo pitanje preferencije žanra. Istraživanja sugerišu da naš mozak reaguje na muziku kroz fizičke i emocionalne reakcije. Zanimljivo je da neki ljudi doživljavaju žmarce dok slušaju pesme koje sadrže neočekivane obrte. Ovaj fenomen pokazuje da muzika utiče na nas na način koji ide mnogo dublje od samog uživanja u melodiji i tekstu. Naučnici su dokazali da su ljudi tokom istorije stvarali muziku i slušali je jer je ona prijatna, bilo da izaziva telesne reakcije ili emocije.

Jedan od ključnih faktora koji oblikuje muzički ukus jeste emocionalno stanje slušaoca. Na primer, studija iz 2011. godine pokazala je da ljudi biraju muziku na osnovu emocija koje žele da dožive. Tako, dok neki uživaju u opuštajućoj muzici, drugi preferiraju klasičnu muziku, dok treći preferiraju pesme koje izazivaju snažnije reakcije, poput kantautorske muzike (kantri, rok i pop). Slično tome, specifične pesme mogu postati omiljene jer odražavaju unutrašnja osećanja ili želje, kao što je slučaj sa pesmama koje ljude podsećaju na prošlost.

Muzički ukus se menja kako starimo i kako se menjaju naši životni događaji. Na primer, kada se neko suočava sa tugom ili gubitkom, možda će birati pesme koje odražavaju te emocije, dok će tokom srećnijih trenutaka preferirati vesele melodije. Zanimljivo je da izbor muzike tokom života nije samo odraz našeg trenutnog emocionalnog stanja, već se može povezivati i sa našim ličnim iskustvima i potrebom da se povežemo sa prošlim vremenima.

Istraživanja o vezi između muzičkog ukusa i ličnosti otkrivaju da pesme koje biramo mogu mnogo reći o nama. Na primer, osobe koje su otvorene za nova iskustva često preferiraju sofisticiranu muziku poput muzike Bili Ajliš ili intenzivne pesme kao što je Natural grupe Imagine Dragons. Ekstrovertne osobe sklonije su savremenoj muzici, dok su ljudi koji teže skladu i prijatnosti često ljubitelji nepretencioznih pesama kao što je numera Never Alone, Gareta Katoa i Eline.

Ove korelacije između muzičkog ukusa i ličnosti pokazuju da se muzički izbori često podudaraju sa našim osobinama.Ono što je posebno interesantno jeste da, osim što muzički ukus odražava osobine ličnosti, on takođe može pomoći u povezivanju sa drugima. Na primer, ako znate koja pesma nekom najviše prija, možete dobiti uvid u njegove unutrašnje svetove i njegove želje. Muzika tako postaje most koji povezuje ljude iz različitih životnih sfera, omogućavajući im da se prepoznaju i izgrade veze.

Naš muzički ukus nije konstantan tokom celog dana. Istraživanje koje je obuhvatilo više od 765 miliona strimovanih pesama širom sveta pokazalo je da se preferencije menjanju u zavisnosti od doba dana, starosti ili geografske lokacije. Na primer, ljudi u Latinskoj Americi često slušaju muziku koja izaziva brže fizičke i emocionalne reakcije, dok su ljudi u Aziji skloniji opuštajućoj muzici. Takođe, noću ljudi uglavnom biraju muziku koja je umirujuća i opuštajuća, dok se tokom dana pretežno slušaju energične melodije. Ove navike pokazuju da su naši muzički izbori često povezani sa našim unutrašnjim stanjem, ali i sa okruženjem u kojem živimo.

Na kraju, važno je razumeti da muzički ukus odražava jedinstvenost svakog pojedinca. Iako postoje univerzalno voljeni hitovi, poput True Colors, koji povezuju ljude iz različitih generacija, naši lični muzički izbori pokazuju mnogo više o nama nego što to možda shvatamo. Muzički ukus nije samo skup melodija i ritmova, on je ogledalo naših emocija, ličnosti i životnih iskustava. Naša ljubav prema muzici tako postaje pravi odraz onoga ko smo i šta nam je zaista važno.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)